Moje misli kroz poeziju....

Svestan da sa gospodinom zborim
istinskim umetnikom pisane reči,
želim da dostojnim sonetom odgovorim
dok moj stih pred Vašim kleči.

Ne znam da li sam toga dostojan
pa sa mnom delite stihove i rime,
al' ja ću k'o pesnik pristojan
popiti jednu u Vaše ime.

Naša sudba je možda slična
dok razlivamo bol kroz pesme,
nimalo laka,još manje obična
toliko teška,toliko potresna.

Zahvalnost Vam šaljem za sve rime
svaku strofu i predivnu pesmu
i što ste me učinili ponosnim time.

Zahvalu šaljem evo s nekoliko rijeći, a čim uzmognem napisat ću sonet o toj sreći!

Osmijeh ti ostavljam...PiPi

Biće mi drago.Ne zamerite što ovako
euforično pišem,ali ta luda inspiracija....

Ovo je stvarno predivno, sa nestrpljenjem cekam nastavak.

Iskreno se nadam da ćemo,pre svega ja,
uspeti da istrajemo u svojoj nameri da
na neki drugi način razmenimo svoje emocije,
pa i viđenje poezije...kroz pesme.Hvala Tea!
Nadam se da i PiPi deli moje mišljenje.

Mislim da ce ovo biti divan dzentlmentski poetski duel
...valjda sam dobro srocila...
Nisam ni sumnjala Vucko

Samo naostrite pera, tebi je izgleda trebao neko ovako, znam da si lepo pisao i do sada i to sam ti vec rekla ali tek sada dolazi do izrazaja ona tvoja zestina i ostroumnost, jako mi se dopada, bice to duel godine

Iskreno rečeno,sumnjam da sam ja dostojan
ovakvog duela(iako ga ne bih nazvao tako).
Više to vidim kao odnos učitelja(PiPi) i đaka(moje malenkosti)
koji pokušava nešto da nauči.

Ja delim midjikino misljenje, da ce to ipak biti jedan divan dzentlmenski poetski duel.

..............ODGOVOR.............

Svaka Vaša strofa, lepotom prošarana
misao svaka od zlata vrednija,
k'o Božijom rukom da je ispisana
za srce prianja i duši prija.

Dozvolite učeniku, duši smernoj
da se jednim dubokim naklonom
i jednoj suzi sasvim nenamernoj,
zahvali, zadivljen Vašim poklonom.

Ja nemam snagu da dosežem vrhove,
odveć leta na plećima nosim,
to je zadatak za snažne i mlade umove.

Hvala Vam što mi približiste lepotu soneta
otvoriste oči za nove svetove,
pozdrav Vam šaljem do novog pesničkog leta.

...........PEDESET I NEKA.......

Voleo bih pevati lepotom soneta
i ljupkom milinom što u sebi nosi,
da opija mirisom najlepšg cveta
starac ovaj sedi njim' da se ponosi.

Voleo bih da je moja umorna duša
sposobna učiti te predivne rime,
pisati da smogne, a ne da ih sluša
pa da više nema žaliti za čime.

Strpljenja imam, godine mi zbore
al' za krvav boj nema u me' snage,
to drhtave ruke tugom govore.

Bravo Vucko, uzivam

Drago mi je Tea.I ja.

.........ZA BUĐENJE,HVALA!...........

Od vaših reči krv mi plamti
skoro da čujem otkucaj srca,
rame uz rame mi ćemo stati
ma, nek' se lije junačka krvca.

Oštrim pero za boj se spremam
vraća se čvrstina mojoj ruci,
više nikakvih strahova nemam
sonet ću pisati u sopstvenoj krvci.

Z svaki stih,strofu baš svaku
uz Vašu pomoć boriću se hrabro,
osećam snagu u svakom koraku
znajući da sam pravi put odabr'o.

Hvala Vam za buđenje pesniče vrli
što u meni bije mladića bilo,
u bitku za sonet s ponosom hrlim.

...sonet ću pisati u sopstvenoj krvci...pocelo je

Spreman sam na svaku žrtvu...
samo se bojim da ne bude
pao u bici za sonet,a da sonet
pravi nije ni napisao...da se
ne obrukam u ovim godinama.

Ako ne pokusas nikad neces znati, ovo ti je sansa i izazov pravi, zar ne.

Naravno,Tea.Daću sve što je u mojoj moći.
Svakako uz nesebičnu pomoć PiPijevu.

.........POKUŠAVAM........

Preborjavam stihove,na rimu pazim
pokušavam stvoriti misao konciznu,
nisam siguran da se baš snalazim
i zato molim pomoć za dušu poniznu.

Srce sam otvorio, izložio ga vetru
svih divnih ljubavnih osećanja,
bojim se gubljenja u tom etru
nabujalih emocija i lepih sećanja.

Želim biti potpuno iskren
dok o uzvišenoj ljubavi pišem,
da ne zvučim k'o polupismen
oslobodim se,lagodno da dišem.

Da li u sebi nosim taj momenat,
tu magiju pisane reči
ili sam samo običan diletant.

Dilema je to koja me muči
svakim ispisanim stihom,
al' ja sam uvek spremna da učim.

….PiPi……

........POKUŠAVAM........

Preborjavam stihove, na rimu pazim
u namjeri stvorit` misao konciznu,
a nisam siguran da se baš snalazim,
pomoć molim, za dušu mi poniznu.

Srce otvaram i izlažem ga vetru
nek zamirišu ljubavna osećanja
tako se bojim gubljenja u tom etru,
nabujalih emocija i sećanja.

Ja, vama želim, biti potpuno iskren
sve dok o uzvišenoj ljubavi pišem,
da ne zvučim naivno, k'o polupismen
oslobodim dušu i lagodno dišem.

Da li ja u sebi nosim taj momenat,
tu magiju stihova, pisane reči
ili samo pišem k`o običan diletant.

Dilema je to koja me zbiljski muči
i nesigurnost u ispisnom stihu
al` još uvek siguran, želim da učim.

................

sada svi stihovi imaju po dvanaest slogova...
osmijeh ti ostavljam...PiPi

Da!Shvatam koliko meni nepoznate
finese mogu doprineti lepoti izražavanja.
Zahvalan sam Vam!

drago mi je ako sam ti od pomoći...
muči li te što, slobodno mi piši u MP...
Osmijeh...

Znaš li…


Kad god sam ti pisao prijatelju,
odgovor uvijek pošalješ iskren
i ovaj puta ispuni mi želju
da živeć` ne kopnim, tugom izmoren.

Jel znaš, reci; žudnje tajnu najdublju,
posred srca tko li nosi taj znamen
taj, jel sam, što pjeva nošen ljubavlju
pa žarko gorim na svaki njen spomen.

Kad zgodno ti bude napiši mi stih,
jer utjehu trebam od pravog znalca;
kako se čuvat strelica odapetih.

Do tad će mi žudnja bit` , tuga srca;
njenih bokova nikad dosegnutih
i maštanje onog prvog poljupca.

Nocas volim,snagom stiha
Milog mi lika,ne stvarnog trazim
On lice ima ko Mesec sjajni
Lici na mene ,nebo svoje
I tajne odaje sto na njemu stoje

Nocas volim,snagom bola
Usnama sto ljube noc iz stiha
Sve dok uzviseno zvezdama njisem
Svaki se od njih cita i pise

.......VOLEO BIH TI POMOĆI.....

Tešku zadaću pred mene stavljaš
prijatelju dragi što te tuga mori,
al' jednu važnu stvar zaboravljaš
za žudnju ne postoje pravi odgovori.

Srećan si što nosiš ljubavi znamen
i čežnju za njom, što srce ti kida,
neka te greje taj predivni plamen
pevaj samo njoj bez imalo stida.

Zar zaista želiš izbeći strelicu
kojom ti Amor pogodi srce,
vidim ti osmeh ljubavi na licu
čujem kako klija to Božije zrnce.

Iskreno ti kažem srećom si pozlaćen
tvoj ljubavni plam biće ti uzvraćen.

Bit ćeš onaj koji sa mnom slavi


Bol bolovat sad je lako, rad ljubavi
jer u tvome stihu pronađoh utjehu,
pa mi sad prija samoća u noć gluhu
dok mi u srcu moja mila boravi.

Mudro zboriš o žudnji, znaš razlog pravi,
sad mi je bol i sreća u istom dahu
kad splasnu tuge nadat ću se smijehu
a ti ćeš bit onaj koji sa mnom slavi.

Veličam ti ime i pozdrave šaljem
oprost molim, što te svojom žudnjom morim
za dužnika me smatraj jer ti dugujem,

uz tebe, sam sa sobom lakše se borim.
A već ovaj tren, pero piše s ciljem,
o ljubavi ću pjevat` u kojoj gorim.

Vucko, odusevio si me, dobar si mu savet dao, bravo

............Slavićemo...........

S tobom ću slaviti u ovoj noći
dizati čašu za gospu ti milu,
dok ti joj pišeš o ljubavnoj moći
sa perom u ruci i sveskom u krilu.

Ne moli za oprost, svoga prijtelja
tvoja me žudnja nikako ne mori,
srešćemo se u noći prepunoj veselja
dok tvoje srce o njoj slatko zbori.

Pevaćemo zajedno pesme ljubavne
o tvojoj miloj što u srci plamti,
vratićeš lepe osećaje davne
dok pevaš o ljubavi koja se pamti.

Sve što ti na umu večeras joj zbori
nek i njeno srce istim žarom gori.

Jos jednom bravo, fenomenalno.

Hvala Tea!
Sutra od tebe očekujem jednu
lepu pesmu za dobro jutro u
tvojoj razmeni emocija sa PiPijem.

Pa da, ja najlepse ujutro pevam

teško ostajem bez riječi....la čitajući tvoje stihove to je uistinu lako...

istiniti su oni moji stihovi...
"Veličam ti ime i pozdrave šaljem"

Osmijeh ti ostavljam..PiPi

Hvala ti PiPi!
Ipak, u svim ovim pesmama, u stvari, se ogleda
veličina tvog stvaralačkog genija.Sve ove pesme
nastale su zhvaljujući tebi, tako da one pripadaju
tebi, možda i više nego meni.
Samo veliki pesnik i sjajan čovek mogu izvući iz
drugih ljudi sve te emocije i "naterati" ih da pišu.
To je ujedno i način kako se stvaraju mladi pesnici
recimo.
Takav stil gaji i Masada recimo u svojim prepiskama
pesmama sa nekim članovima ovog forma.
Zahvalan sam na svakoj pesmi napisanoj pre svega
zbog raskoši tvoje duše i topline tvoga srca koje si
pretvorio u lepe zamisli, a sve to pretočio u divne pesme.

..........U OVOJ NOĆI.........

Hladna je noć i ovaj stan
u uglu jedna sveća gori
odavno sam izgubio san
sa istom mišlju opet se borim.

Mračna je kao i ova noć
a sveća nema dovoljan sjaj
izgleda neću izdržati moć'
slutim da mi se bliži kraj.

Otvaram prozore širom sve
puštam studen da mnome vlada
možda me ona napokon ubije
ne mogu sebi taj udarac da zadam.

Tresem se kao ranjeno lane
čujem kako mi krckaju kosti
proklinjem sve prošle dane
prepune bola,bez truna radosti.

Srce se ledi studen ga steže
jedva ispuštam poneki dah
rebra se lome, dišem sve teže
još malo pa ću postati prah.

Sveća u uglu već je zgasla
valjda ću i ja za njom polako
ah,kako bi me Smrt sada spasla
bilo bi lepo otići baš tako.

Ledena ruka na grdi se spušta
čupa mi dušu iz tela bednog
moja se ljuštura na pod spušta
ostade trag života bezvrednog.

Pjesnik sam i ne umijem drugačije


Pjesnik sam i ne umijem drugačije
buntovno mi srce za pravicom žudi
i ne ištem više no što mi milije
komadić neba za ispaćene grudi.

Zar bi bilo za te; šutjeti mudrije
križat ruke grčiti se nekoj nadi,
il` k`o pjesnik biti što mu srce bije
prije nego li ga osudiše ljudi.

Ne dvoji ti o poznatoj mojoj sudbi
laka zemlja naposljetku svakog čeka
al` neće nebo za svakim grmjet gromko.

Smrti se ne odupirem i kosidbi,
jer tijelo nam nije za dovijeka,
već duša; u stihu slovo elegijsko.


......
P.S. ova je pjesma iz prašnjave arhive...danas sam bio zauzet i nisam pisao...

.............PESME TVOJE............

Pesme su tvoje u srcu mome
ti si putokaz za pesnika svakog,
osećam patnju u stihu tvome
za tobom idem sigurnim korakom.

Ne plaše me osude drugih ljudi
uz tebe pisati tako je lako,
i u meni sve za pravicom žudi
zahvaljujuć' tebi visine dotakoh.

Nebo će za tabom sigurno grmeti
svaku tvoju pesmu suzom ispratiti,
o tebi će se pisati veliki soneti
tvoju veličinu pesnik će da shvati.

Posle tvog odlaska, svi će te slaviti
pesme će tvoje veličati mnogi,
u svakom ćeš srcu večno boraviti.

Do onog dana…



Poslije tvoje hvale, lako je umrijet,
uzalud mi nije pjesničko htjenje,
tko je ko ja, taj će to i razumjet,
trajat će i kad stanem, putovanje.

Pjesme svoje sa sobom nosit neću,
al naći će one mjesto na nebu
gdje znati ću tko mi pali svijeću,
ispod stiha što pisat će na grobu.

Vrijeme, što mi je još preostalo
s tobom želim podijelit pjesniče,
prijateljstvo mi stih obogatilo
pa iz duše svaki dan novi niče.

Hvalu ti šaljem za dane i hvale,
do dana kad mi oči budu pale.

...........Neću dočekati.........

Ja ću otići svakako pre tebe
čekati te na vratima divnoga Raja,
i biću jako ponosan na sebe
kada te ugledam u svetloti sjaja.

Na tome mestu prepunom pesnika
klanjaće se tebi i geniju tvome,
i sve će da zvoni od tebi usklika
a ja ću se radovati prijatelju mome.

Na tvome će grobu paliti se sveće
u slavu tvoju i u tvoje ime,
poštovaće tvoje pesničko umeće
iznad tvog uzglavlja ljubiće ti rime.

Hvala ti što me smatraš svojim prijateljom
nadahnut mojim pesmama iskrenim,
hvala ti što mi dušu činš ispunjenom.

Još ti vrijeme nije…



Otkud samo ta misao suluda,
zar ti posred čela piše vrijeme
ne želiš valjda pred Boga ko Juda
rad pomisli te usne mi nijeme.

Oh prijatelju zavrijedit treba,
kroz muku žuljeva i rime pera,
to svoje mjesto i vrijeme neba,
tako nam kaže svaka naša vjera.

Možda si muku žuljeva prošao,
za dokaz taj imaš sijedu kosu
rime raja možda si pronašao
al napisao nisi pjesmu glosu.

Stoga ne brzaj, već prijatelj budi
i sutra me s novim stihom (pro)budi.

...........Bude me.............

Budi me pesma na mom prozoru
prepoznajem te stihove i rime,
to prijatelj moj u ranu zoru
sonetom doziva moje ime.

Zabrinut zbog moje pomisli lude
kori me svojom rečju prijateljskom,
njegove strofe osmeh mi bude
nije još vreme mom putu nebeskom.

Prijatelju dragi ja ti vjeru dajem
kunem se u ovu moju sedu kosu,
još uvek ću blistati životnim sjajem
nit' ću skoro pisati moju pesmu glosu.

Evo,ovog jutra stihove ti nudim
mirno mi spavaj prijatelju
ja neću svojom tugom da te budim.
(....nikada više.....)

Divno vucko, ovo se zove inspiracija, bravo.

Hvala ti Tea.Dajem sve od sebe.

....Jedna ispravka.Umesto...
...nit' ću skoro pisati moju pesmu glosu

...neću skoro pisati moju pesmu glosu.

Glosa; o htjenju, pisanju, umiranju



Požuri da život tvoj „glosa“ krasi,
ako ti je htjenje ko pjesnik mrijeti;
hir me moj tjera, taj stih poželjeti
kako se bliže moji zadnji časi.

Ne čekaj, život ti ništa ne daje
Ko sjena kroz njeg` hodim, ako ćutim,
znam biti će kasno kad jednom shvatim;
a život ljudski redom kratko traje.

Život je naš sve ono što nestaje
što ostane je život, što je bio,
dok gledam koda sam se izgubio,
vidim da vrijeme ni hipa ne staje.

Pišući doživjet ću sjede vlasi,
no hoću li stihom nebo dodirnut
strepim sada prije no što sam pognut,
i lažna nada pomalo se gasi.

Jel` uludo pjesnik ljubavi biti
kada znam, da ljubav traje ko vječnost
možda je ljubav taj put za budućnost
mislima velim: o ljubavi niti.

Zato pjevam o tvom i svom imenu
o svetoj ljubavi i prijateljstvu,
a misao ne dam onom prokletstvu;
zborit ne smijemo, jer u svakom trenu,

riječ si mogu vidjet pogaženu.
Zar nam stih ko studen treba hučati
pa kao da će iz neba padati,
snijeg kao novi nestaju i venu,

ti ljudi što nam mogaše značiti
dok smo za svoga života pjevali
o bolima, ne misleć` ispijali,
snage nam tijela; mirni ćemo biti:

Mrtvi, za one koji još požive
i bez siječanja na takvog pjesnika,
nestat će njegovog stiha, preslika
s njim će sve nade prestati da žive.

Htjenje, života potporo i snago
ojačaj stih u kome sam pjevao,
mudrost budi, a ne ona misao
s kojih smo bili u zabludi dugo.

Neka se svatko u stihu nadmaši,
neka piše što mu srcu sad milo
u pjesmi neka bude da se skrilo,
sve što veseli, boli, srdi, plaši;

U pisanoj pjesmi pjesnika nekog
da mognem pronaći pute života
sveg onog što se zove grjehota
te ćemo spoznat da često i drugog

iste dvojbe more, dok ko ja žive,
ishitrenost što iz srca izvire
(nije to što se pred drugog prostire)
privlače stvari lažljive i krive;

Uzalud misao onog što plaši
I htjenje da pjesma glosa zaživi,
ako nas stih, umrle ne nadživi,
uzalud da su uzdisaji naši.


............
P.S. posljednji stih (podebljano)u svakoj stofi je stih Petrarkinog soneta....

Sonetna glosa...

Sonetna glosa je vrlo kompleksna, strogo određena i zatvorena forma. Posebnom u odnosu na sonet čini je njezina specifična ciklička kompozicija. Ona "glosira" jednu moto-pjesmu najčešće kroz broj stihova od jedan do četiri, ali ponekad i vise, i to u odgovarajućem broju strofa od četiri do deset stihova duljine. Posljednji je stih svake strofe jedan od stihova mota. Kao mota se u većini slučajeva prerađuje neka poznata pjesma.

Osmijeh ti ostavljam...PiPi

PiPi sada si me i konačno "kupio".
Ovo je zaista,po mom skromnom mišljenu,
predivna pesma.To je slaba reč,ali u ovom
trenutku nisam u stanju smisliti bolju.
Nadam se da ne očekuješ od mene odovor
napisan u ovoj formi,jer to bi bio,bolje rečeno,
jeste krupan zalogaj za mene.
No,nikad se ne zna.Možda jednog dana...
Uostalom i obećao sam da neću uskoro pisati
moju pesmu glosu.
Odgovor sledi,uz zahvalnost što si mi podario
ove predivne stihove.

Hvala tebi prijatelju....PiPi

P.S. našao sam nove podatke (bilo je kasno za ovu pjesmu) o pjesmi glosi...tako da će jednog dana morati biti napisana nova pjesma...al ne marim za to...ima još vremena...

....O htenju, pisanju, umiranju...

Posle toliko godina bez volje
za radošću, ljubavlju i životom,
uz tvoje pesme se osetih bolje
skoro da zračim stihova lepotom.

Probudio si me k'o kiša jesenja
što mi na prozor kucka uporno,
vratio si mi izgubljena htenja
razigrao ovo srce mi umorno.

Pružio si ruku prijateljsku, iskrenu
dao mi snagu da ponovo pišem,
iz očiju izbrisao tešku koprenu
naučio me da kroz pemu dišem.

Sada mi je umiranje tako lagodno
pomisao na Smrt mi osmeh mami,
uz tebe prijatelju lako je i prirodno
iznedriti pesmu da više ne čami.

moj duboki naklon...

Osmijeh ti ostalvljam....PiPi

"Neka se svatko u stihu nadmaši,
neka piše što mu srcu sad milo
u pjesmi neka bude da se skrilo,
sve što veseli, boli, srdi, plaši;"

Osmijeh ti ostalvljam....PiPi

"Neka se svatko u stihu nadmaši,
neka piše što mu srcu sad milo
u pjesmi neka bude da se skrilo,
sve što veseli, boli, srdi, plaši;"


...........ZAHVALJUJUĆI TEBI...........

Misao me tvoja s' početka zastraši
tvoj mi pak' moto, slatku zadaću nudi,
sve u meni opet za pesmom žudi
NEKA SE SVAKO U STIHU NADMAŠI.

Budi se moje krvi, mojih vena bilo
duša se moja od radosti kravi,
to jedan genij, pesnikom me pravi
NEKA PIŠE ŠTO MU SRCU SAD MILO.

Pesma mi se evo sklupčala u krilo
kao ljubavnica, kao gospa bajna,
o kojoj se ćuti, k'o misao tajna
U SRCU NEKA BUDE DA SE SKRILO.

Prijatelju dragi, ništa me ne straši
uz tebe napisah sve što mi na duši,
iznedri mi krik, što vazda me guši
SVE ŠTO VESELI, BOLI, SRDI, PLAŠI.

Veseli me svaka tvoja pjesma....
tako su spontane ko kad niti trunku napora nisi u njih uložio....znam da nije tako al upravo u tome leži tajna...

Pozivam te da napišeš pjesmu za preminulu pjesnikinju Vesnu Parun...

Osmijeh ti ostavljam...PiPi