Poezija i Kritika

@ Beskraj, bilo bi super kada bi otvorili temu ( kao što je već otvorena,četiri riječi ili opis nekog osjećaja, uglavnom zadana tema) i pisali pjesme al s rokom od nekoliko dana, (tjedan dana) i onda svi koji sudjeluju da napišu komentare, kritike, sugestije…na kraju krajeva i pohvale…
Ovako otvorena tema nikoga ne bi dovodila u nezgodan položaj, jer tko ovdje objavi svoju poeziju mora biti spreman i na kritiku...naravno kritiku usmjerenu k lijepšoj poeziji...

To vidi sa Masadom on je administrator,ja sam rada za sve.Mada je to mac sa dve ostrice novi clanovi koji su u nekom pocetnom pisanju kada bi uzeli njihovu analizu da radimo da ne kazem kritiku prosto bi se prepali i otisli.Jer znam i ja kada sam pocinjala prosto ta neka satisfakcija mi je bila potpora za dalje.A sto se tice ovih starijih clanova koji su ovde duze...dobro sve poznajem i znam svako kako bi vec odreagovao.Mada kazem zanimljiv predlog.Vidi sa Masadom.

Може

Ako moze neka PiPi prvi pocne...da vidimo prosto kako bi to izgledalo.jER I ja bas nemam najbolju sliku svega ovog zamislenog.

Vrlo jednostavno,
(stvar dogovora kada ćemo objaviti napisano) svi koji napišu pjesmu na zadanu temu neka je objave u subotu 02.10.2010 u večernjim satima, ne ranije i ne kasnije...
Veličina pjesme, ako se može govoriti o veličini nek` bude kol`ko vam inspiracija dopušta, al nemojte pretjerivati s mnoštvom strofa, pogotovo ak` su dosadne…(šala mala).
Bravo Beskraj što si rekla da ja napišem riječi i temu, sad ću svu vodu potjerat na svoj mlin…


Tema: žudnja
Riječi : ruža, laž, srce, (i samo jedna od ovih riječi – sunce, mjesec, zvijezda )

Ima li tko što za reći ili dodati, nek sad kaže il zauvijek šuti…

Tema da bude zudnja.Reci koje bi bile ubacene su ruza,laz srce i samo jedna od ove tri moze biti jos ubacena.Tako sam shvatila.Zasto u sbotu vece?Ja onda moram da navijem mob.i zapisem u podsetnik.Ko ce toga PIPI da se seti.

Samo ti piši i napiši pjesmu, ljubomorno ju čuvaj negdje na sigurnom, a subota će brzo, vrlo brzo...

Vremenski rok od nekoliko dana je radi toga da nitko ne mora srljati i da svi koji hoće sudjelovati imaju dovoljno vremena...

Osmijeh za prvu damu (gospu) koja se javila ...

...jučer sam napisao pjesmu i sad jedva čekam subotu...
još dva dana tko nije počeo pisati nek počne...

Danas je subota, nadam se da će biti objavlljena koja pjesma...

Ja sam je napisala cekam samo da odzvoni.Pa gospodine PiPi jeste li uopste i jednog trenutka posumnjali u mene?

Žudeć`, tih hodam…

I dok žudeć`, tih, hodam pod zvijezdama
s Amorom, žustro raspravljati stadoh:
Zar mi srce laže u otkucaju svakom,
Kad mi usud ni` , ljubit usne njene.

Uvenut će mnogo ruža u tvom oku,
prije nego li te svake muke razriješim.
Izabrah te bez namjere ružne,
rad` pogleda milog s kojim vladat` nisi znao.

@..Beskraj.. naravno da nisam....
i zbog toga ti osmijeh ostalvljam...

Nismo valjda sami..eto do sutra ćemo pričekati možda još netko nešto objavi...
Večeras ću napisati nešto o tvojoj pjesmi, nije li ti problem i ti napiši kako si doživjela moju pjesmu, bez ustručavanja, a volio bih kada bi i netko drugi nešto napisao o našim objavljenim pjesmama...
P.S. do sutra....Osmijeh ti ostavljam...PiPi

O.K.Napisacu kasnije svoje vidjenje, vase pesme.Nadamo se da ce jos neko nesto napisati.Sacekacemo.

pošto ne vjerujem da će itko više nešto objaviti, evo mojih razmišljanja o tvojoj pjesmi koju si napisala...


Draga moja Beskraj, pogriješila si temu, žudnja kao osjećaj nije biti pored nekoga, nego maštati, željeti, nečijoj blizini, a biti daleko od nekoga koga voliš, voljeti nekoga tko na kraju krajeva niti zna da ga voliš, voljeti nekoga a ne moći to javno kazati, potajno voljeti nekog trećeg…to bi bila žudnja…u tvojoj pjesmi toga nema…
Uzmemo li da je žudnja osjećaj želje biti s nekim, nije li onda besmisleno: žudjeti za jutrom, kad svaka čarolija prestaje…(u pjesničkom smislu)…
Osvrnuo bih se još na neke stihove i riječi;
netremice zmurim…netremice, znači ne trepnuti, pozorno gledati a ti zmuriš…
Ruža detinja…isto tako nije neki izraz…
kao malo plavo svetlo….jako svijetlo, zasljepljujuće, slabo skoro neprimjetno, ili može biti malo svijetla..neobično je kazati veliko il malo svijetlo…

Na kraju, ova pjesma prolazi kao lako štivo kod čitatelja koji ne razmišljaju o onome što čitaju…
Očekujem tvoj komentar o svemu ovome što sam ovdje napisao…

Osmijeh ti ostavljam….PiPi

Žudeć`, tih hodam…

I dok žudeć`, tih, hodam pod zvijezdama
s Amorom, žustro raspravljati stadoh:
Zar mi srce laže u otkucaju svakom,
Kad mi usud ni` , ljubit usne njene.

Uvenut će mnogo ruža u tvom oku,
prije nego li te svake muke razriješim.
Izabrah te bez namjere ružne,
rad` pogleda milog s kojim vladat` nisi znao.


Napisana u vasem stilu koga se drzite svo vreme koje vas citam.Vrlo romanticno ,podsetilo me je ova sonata na Torkvata Tasa koga ja obozavam.Napisano sa puno simbolike a opet toliko puno receno.

PiPi ::

pošto ne vjerujem da će itko više nešto objaviti, evo mojih razmišljanja o tvojoj pjesmi koju si napisala...


Draga moja Beskraj, pogriješila si temu, žudnja kao osjećaj nije biti pored nekoga, nego maštati, željeti, nečijoj blizini, a biti daleko od nekoga koga voliš, voljeti nekoga tko na kraju krajeva niti zna da ga voliš, voljeti nekoga a ne moći to javno kazati, potajno voljeti nekog trećeg…to bi bila žudnja…u tvojoj pjesmi toga nema…
Uzmemo li da je žudnja osjećaj želje biti s nekim, nije li onda besmisleno: žudjeti za jutrom, kad svaka čarolija prestaje…(u pjesničkom smislu)…
Osvrnuo bih se još na neke stihove i riječi;
netremice zmurim…netremice, znači ne trepnuti, pozorno gledati a ti zmuriš…
Ruža detinja…isto tako nije neki izraz…
kao malo plavo svetlo….jako svijetlo, zasljepljujuće, slabo skoro neprimjetno, ili može biti malo svijetla..neobično je kazati veliko il malo svijetlo…

Na kraju, ova pjesma prolazi kao lako štivo kod čitatelja koji ne razmišljaju o onome što čitaju…
Očekujem tvoj komentar o svemu ovome što sam ovdje napisao…

Osmijeh ti ostavljam….PiPi

Slozila bi se mozda...ali sta znaci lako stivo a sta tesko?Ovo sto vi pisete po meni je najteze i za pisanje i za citanje.Sonete ne moze svako da pise,a ni da ih svako razume.To se prosto voli,ili ne.Kolikio imamo dobrih pesnika lakih nota,mozda sam malo zargonski to rekla.Ali koji imaju stil pisanja koji se cita u jednom dahu,a vec sutra ni neznate sta ste procitali.A opet imaju svoju citalacku publiku.Sto se tice zudnje,sada sve zavisi iz kog aspekta je posmatramo.Moze zudnja da bude i za nekim i za necim sto imate a u stvari da shvatite da je ipak to tako daleko od vas.

Pod pojmom lako štivo sam upravo i mislio na to da danas pročitaš a sutra si već zaboravio…
Ova moja pjesma, istina ima taj dah soneta no nije, sasvim je obična ..dakako to je neki moj stil pisanja koji sam zavolio, vidljiv je utjecaj pisaca koje volim čitati…
Slažem se s tobom oko pisaca lakog štiva, istina ima ih…
S tvojim tumačenjem žudnje se ne bih složio, no kroz tvoju pjesmu se to može vidjeti skoro pa tako kako ti opisuješ žudnju…

Hvala ti na komentaru pjesme, a još više hvala za to što si tu, nadam se da ćemo iduće subote ponovo pisati i ponovo komentirati naše uratke.
P.S…sada od tebe očekujem novu temu i riječi…
osmijeh ti ostavljam…PiPi

PiPi ako je ovo obicna pesma kako onda izgledaju vase neobicne pesme.Sto se tice reci i teme zadacu ih vec sutra.Pozdravljam i ja vas.

Posto je ova moja pesma uradjena na temi zudnja odlucila sam se da je ipak postavim ovde. Nadam se da nisam zakasnila.



Dodirnula sam zudnju

Trag mi dugog cekanja na licu
secanja plamen srce mi sagori
ruzu ostavih u napukloj vazi
o njoj samo boja i dalje govori.

Lezim u blizini poludelih snova
uzdasi ceznje bude me u noci
cutnja nasa traje celu vecnost
vrisnuh tvoje ime u samoci.

Rastrgnuta srca ucutkujem razum
u mukloj tisini i slatkom nemiru
ispisujem nasu ljubav pa i zudnju
u jednoj suznoj mrlji na papiru.

Cudno, veceras u srcu sneg pada
strah se ugnezdio k'o da laz cu sresti
u ovoj noci punoj uzdaha i zvezda
dusom lebdim na granici svesti.

Ружа, лаж, срце, месец


Жудња


Месец папирни, бео,
расута срма,
постеља без сна, нема.
Узглавље прича,
речима без речи,
о додирима, непролазним.
Устрепатало срце плеше,
чека, повратак луталице.
Иза прозора, чека, лаж,
твојих корака надање.
Једна ружа, у бокору многих,
одабрана прстима,
растветани ружичњак спи,
јутро чекајучи.

Мало окаснх. Ваше не читах, своје ставих.

Bes, tvoja pesma mi u tvom stilu. Ja te razumem, tvoje pesme dozivim i mogu da osetim tvoju emociju. O tome smo vec pricali. Ti me pokreces i cesto si mi inspiracija.

Pipi, dopada mi se kako pisete, volim sonete. Mozda i nije vazan toliko stil, ne meni, ni reci koje su upotrebljene sem mozda same emocije koje ima ili nema dok se pesma iscitava.

Tea iskreno jedna od tvojih pesama koju cu ovoga puta izdvojiti.Kao sto rece PiPi po meni je upravo opisana ceznja koja je prisutna svo vreme u pesmi.Prosto provejava kao nit.Lepo si ispisala ono iscekivanje i nadu koju mozes osetiti dok je citas.U mojim snovima ti si odsjaj zvezda
U mojoj duši iskra nadanja.

I oči svoje kada dušo sklopim..
...tad umorna i bolna pustim srce da otplovi...

Najvećoj svojoj čežnji.Ja nemam zamerke.Tebi prosto rima lezi.

midjika ::

Bes, tvoja pesma mi u tvom stilu. Ja te razumem, tvoje pesme dozivim i mogu da osetim tvoju emociju. O tome smo vec pricali. Ti me pokreces i cesto si mi inspiracija.

Pipi, dopada mi se kako pisete, volim sonete. Mozda i nije vazan toliko stil, ne meni, ni reci koje su upotrebljene sem mozda same emocije koje ima ili nema dok se pesma iscitava.

Hvala Midjika meni je jako tesko da pisem pesmu i da je spremam nedelju dana.Zato cu sledeci put da je pisem s nogu.Bice bolje znam gde sam omanula. Previse sam se zaletela.

Masada ovo mi lici iskreno na neku nabrajalicu.I nije u tvom stilu na koji sam navikla.Ajde vrati se iz pocetka. .

Beskraj ::

Masada ovo mi lici iskreno na neku nabrajalicu.I nije u tvom stilu na koji sam navikla.Ajde vrati se iz pocetka. .

Па у пет минута и нема размишљања пуно.

Vidi se da je bukvalno sklepana kako bi ja rekla.Tako da analizu ostavljam ostalima da urade jer ja volim njegove pesme da analiziram kada me pomere sa stolice.Ovoga puta sam ostala tu gde jesam. Pesma bez puno emocija i daha.Nisi joj udahnuo po meni nimalo zivota.

Па у жудњи и нема живота, сирова страст чека нечије тело. Жудња је брза, халапљива, никада довољно нахрањена. Чежња је већ осећај.

Bes, zahvaljujem se na ovako lepom i velikodusnom obracanju. Pitam, slusam, ucim, trudim se i nadam se....

@..Masada,
Tema je upravo to žudnja…iako sam kod tebe već primijetio i prije, nekako su ti pjesme rekao bih rascjepkane,(znaš ono samo jedna riječ pa zarez) nije to ništa loše al mislim da ne treba pretjerivati…
Jedino ne mogu dokučiti u trećem stihu riječ „nema“
Sveukupni dojam…Rekao bih zanimljiva, vrlo zanimljiva pjesma i tjera nas na razmišljanje…

Osmijeh ostavljam…..
P.S. sad idem glasati za Teinu pjesmu koja me je očarala…

Kao što sam najavio u postu prije, u ovom krugu svoj glas dajem za Teu.

Pa nismo u kladionici. Nije ovo evrovizija.Salim se malo ali zaista se Tea najvise potrudila da zadatak obavi na najbolji nacin.Sto jeste jeste.Ja vam necu osmeh ostaviti da ne bi kopirala.

PiPi ::

@..Masada,
Tema je upravo to žudnja…iako sam kod tebe već primijetio i prije, nekako su ti pjesme rekao bih rascjepkane,(znaš ono samo jedna riječ pa zarez) nije to ništa loše al mislim da ne treba pretjerivati…
Jedino ne mogu dokučiti u trećem stihu riječ „nema“
Sveukupni dojam…Rekao bih zanimljiva, vrlo zanimljiva pjesma i tjera nas na razmišljanje…

Osmijeh ostavljam…..
P.S. sad idem glasati za Teinu pjesmu koja me je očarala…

Нема, не говори за разлику од узглавља. Могло је и дуже али, јуће сам мислио да ћу данас ало оно данас ... Цирка време.
Јесу расцепкане, е сада, то ми је мисао тако и тада у глави, тако крене а не волим да се мучим и лупам у зид чекајучи. Једном сам нешто писао, после месец и по тек сам је завршио, рекох, нема више времена да се губи толико, што на уму то у стих и крај.

Istina ponekad tako brzinsko pisanje prolazi i daju se iznjedriti vrlo lijepi stihovi...no to može proći u slobodnom stilu pisanja...ja pišem drugačije, i kod mene ima malo više onog lupanja u zid...(šala)...al istina je da ponekad dobro zagrijem stolicu...

Osmijeh...PiPi

Slažete li se onda da Tea zada novu temu i riječi, pošto je s večinom glasova pobjedila...

istina Masada se još nije izjasnio, al ne vredi mu (glasati za mene) svejedno pobjeđuje Tea...

Od mene za Teu...








Osmijeh ti ostavljam...PiPi

Slazem se,mada mislim da nije najbolje da taj ko ima najboljiu pesmu stalno zadaje teme jer po meni vi i Masada ste mnogo duze u ovim vodama i mnogo zreliji od nas svih.Sto se tice dobrih pesama tu je i Vucko koga veceras nije bilo,tako da mislim da bi se jedni te isti stalno vrteli u krug.Moracemo nesto drugo da izmislimo.Dajte predloge.Ovaj put neka bude Tea.

Zahvaljujem ti u svoje i Masadino ime, no kao što vidiš Tea nas je prešišala i to dobrano....
Na kraju krajeva budemo vidjeli kako će se sve razvijati...

Zahvaljujem se Pipi-ju i Beskraj, ali ja se iskreno nadam da ce u sledecem krugu da se pridruze i ostali clanovi, posebno pripadnice neznijeg pola jer ce biti tema u korist njihovu. Razmizljala sam sinoc o naslovu teme pa samo recite kad zelite da je postavim, mozda bi vec sada bilo prerano, jer pesma koja se cuva tako dugo da se prepravljati mnogo puta i na kraju kad je gotova nestrpljenje kulminira. Zahvaljujem se jos jednom svima.


P.S. Ruzu cu uzeti i staviti u vazu umesto one uvele. Pozdrav ti saljem.

Što se mene tiće, možeš staviti sljedeću temu i riječi; mislim da su oni koji su htjeli ostaviti svoje kritike to učinili, na kraju krajeva za kritiku nikad nije kasno....

Osmijeh ti ostavljam...PiPi

Pa dobro, kao sto sam i ranije navela ova tema ce mozda vise odgovarati neznijem polu, zato sto je nama lakse reci "Oprosti" (bar ja imam takva iskustva ), a reci za odgovarajucu temu neka budu :bol, pozovi, iskreno (istina, trag, dodji), koliko sam ja razumela od ove tri rezervne reci samo jedna se moze uzeti. Pa dragi moji, krenite ne posao, puno srece.

Sinoć u gluho doba noći završio sam sonet na temu „oprosti“, sad jedva čekam subotu…

No nije to razlog zašto se javljam, već ideja koju bih vam sad predočio, radi se naime o vlastitom kratkom osvrta na pjesmu…nekoliko rečenica o napisanim stihovima, zašto, kako, upravo takvi stihovi, vlastito razmišljanje o stihovima, vjerujem da bi to umnogome koristilo autorima kao i čitateljima…

Osmijeh vam ostavljam…PiPi

I moja je pesma gotova ali nema sanse da bude ovaj put bolja od PiPi-jeve . Midji, pisi pesmu u ovaj gluvi sat, ako je vec nisi napisala

Nisam,.........pa danas je subota!

Mogu li ti oprostiti…


Mogu li ti oprostiti tišinu;
beskonačnu minutu tvoje šutnje
u kojoj mukom govoriš istinu
i hraniš, gladne uzavrele sumnje?

Kol`ko oprosta treba bol, uistinu,
prije nego li nestane sjećanje,
imam li ja u sebi tu vrlinu
ljudskosti, koja se zove praštanje.

Dovijeka, za tren tvoje slabosti;
sad mi ostaje da iskreno žalim
čekajući tvoju riječ „oprosti“,

il` da te nježno ko nekad zagrlim
na usne položim trag odanosti,
oprosti što ti praštam: Ja te volim!


Tema praštanja po meni je vrlo komplicirana, samo značenje te riječi, postupci onoga tko mora i onoga tko traži oprost u mnogome ovise upravo jedno o drugome. Upravo u ljubavi taj moment praštanja je jedan od najbolnijih događaja koje čovjek može doživjeti, lako je reći oprosti i lako je reći oprošteno ti je, a jeli uistinu to tako?
Samo oni koji znaju praštati, znaju kako je to uistinu od Boga darovan dar.

Pišući ovaj sonet, namjera mi je bila opisati ne samo onog tko traži oprost, već i onoga tko prašta, jer nije isto biti u prilici tražiti ili dati oprost.

Sumnja je mnogo puta ona iskra koja rasplamsava tijek događaja koji u konačnici dovode do trenutka „ oprosta“, a često ju pokreću događaji koji nisu ona svakodnevna rutina, promjena ponašanja, jednostavno osoba nije kakva je nekad bila…Kao početak soneta stoga uzimam nedostatak komunikacije između dvoje ljudi, tišinu, koja se ponekad čini jednostavno beskonačnom.

U drugoj strofi sam pokušao dočarati nanesenu bol i koliko će ona trajati ne nađemo li snagu za oprost. Poveo sam se s činjenicom da praštanje uvijek boli, no ne oprostiti nekome koga voliš boli mnogo više i traje mnogo duže, dok traju sjećanja.

Treća strofa govori upravo to da ne oprostimo li voljenoj osobi, zauvijek ćemo žaliti, radi samo jednog kratkog trenutka slabosti. Ovdje sam još pokušao dočarati i to da je ponekad onom tko voli vrlo teško tražiti oprost, upravo radi te ljubavi i osjećaja krivnje.

Posljednja strofa je trenutak praštanja i razlozi koji tomu vode; misao vodilja je spremnost na praštanje, ako smo spremni oprostiti voljenoj osobi onda joj u tome trebamo i pomoći, a ne samo čekati da ona traži oprost, jer ponekad je takav osjećaj neizdrživ…Veličina i ljepota praštanja je upravo u tom prvom koraku i sigurno je jedna od najvećih ljudskih vrlina.

Osmijeh vam Ostavljam…PiPi

Е сада ми није јасно, Опрости, као наслов не треба да иде у пему или треба. Ај се лепо договорите. Ја написах, наслов је наслов, остало треба речима дочарати.


Бол, позови, искрено, истина

Опрости



Одлазим,
не питај дал повратка ће бити,
постоје снови које са мном не можеш снити.
Не могу речи, позови,
не знам ни сам путеве своје,
моје стазе тешке, не могу бити твоје.
Говорим искрено,
из срца самог, дубином душе,
знам, снови ти се руше.
Остављам ти бол,
знаш, тако мора бити,
у себи га сакри,
не дај да на лицу ти се види.
Не говорим, ћутим,
одлазе ови последњи сати,
не слушај ме више, не дај да туга се врати.
Одлазим, не говори,
не тражим ништа, ништа нећу речи,
свака трен, тек време нам краде,
идем, у срцу путом, нема више наде.

Moja tema je ljubavna. Govori se o medjusobnom odnosu dvoje koji se vole.O problemima koji mogu nastupiti zbog pogresnog ophodjenja prema svom partneru i cemu oni vode. U prvoj i drugoj strofi govorim o tome sta najvise moze ugroziti jednu ljubavnu vezu a to je sumnja u neverstvo, pri cemu dolazi do zahladjenja i povrede osecanja zbog ostro izgovorenih reci. Izgovorena rec se nikada vise ne moze povratiti. U trecoj strofi govorim o tome da u ljutnji ne treba kazati sve sto je na umu, ponekad je bolje precutati. U cetvrtoj strofi se kaze da onome koga volis treba ostaviti prostora i slobodu, ne mozemo nekoga gusiti svojim osecanjima ma koliko ga voleli. U petoj strofi kazem da covek treba da bude stabilan, da ima svoje stavove, jer ako stalno povladjujes nekome gubis svoje dostojanstvo.O istome govori i sesta strofa. I kao sto vidite u sedmoj strofi do cega sve ovo vodi, onaj drugi izgubi interesovanje a ovaj i pored sveg poraza misli da je sve najbolje uradio.


Oprosti

Oprosti sto sam te povredila,
ako sam drugog pozelila,
sto je tvoja ljubav zahladila
usred ovog sivila i ludila.

I svu ljubav koju sam gajila,
tvoja je ostra rec ubila,
sto si mi polako lomio krila,
oprosti i ja sam tebi oprostila.

Oprosti sto se nisam branila,
sto sam ti sva vrata otvorila,
ruku pruzila i sa tobom krenula,
sto nisam cutala, bolela je istina.

Oprosti sto sam ti dosadila,
sto sam te ljubavlju ugusila,
koja tebi nista nije znacila,
da me pozoves sam te molila.

Oprosti sto vucem za tobom,
svoja umorna i gola stopala,
sto sam ti se sama ponizila,
pa me vise ne cenis i ne volis,

Oprosti, sto je moja ljubav
iskrena i ponizna do poda,
meka za brisanje i gazenje,
i to sto nemam vise snova,

Oprosti, sto cu ti jednom, mozda
postati preljubnica i nevernica
i zena ona najgora za tebe,ali znaj
da nisam mogla dati vise od sebe.

Па кој очин објашњавате песме, о чему да распарвљамо после ?
За идући пут овако, наслов песме не иде у песму, речи, 4 се користе.
Нема објашњења ко је шта писао, то остаје после ад се ради.

Pa ja neznam, to je PiPi rekao pre neki dan jos, idi vidi.

Oprosti Masada ovo nije tema na zadate reci, reci se koriste ali tema je bila druga.