Od nadanja i trazenja do snova i jave

Ne ulaze ljudi u nas zivot slucajno.Mi trazimo njih i oni traze nas.
Kako i koliko ce ostati zavisi od toga zasto smo se trazili i nasli.
Imala sam zadovoljstvo i radost da nalazim dobre ljude,o onim losim necu sada da govorim.Hocu da vam ispisem kako sam dozivela jedan susret,koji po svemu nije trebao da se desi.A nije zato sto ja nisam trebala da budem na tom mestu ali sam bila.Ocigledno da susreti te vrste nemaju nista sa planovima o nasem kretanju u odredjenom trenutku.
Mozda ste vi od onih koji ne veruju u ljubav ili prijateljstvo na prvi pogled i dodir?Onaj dodir kad se rukejete jos pri upoznavanju.
E, ja sam od onih koji veruju.
Ne mora to da znaci ,,padanje u nesvest’’kako kazu klinci,ali odmah znas da je to to, pa ga kasnije samo bogatis.I traje gde god otisli.
U onom drugom slucaju se mucis i petljas sa tim osecanjem sve dok traje.Takvo je bilo i ovo moje poznanstvo.Pocelo je salom ali onom koja ti daje ozbiljne odgovore.
Ovako sam to zapisala.
Zvao si me da uhvatimo dugu.Smejala sam se i rekla da vec imam jednu koja je dosla sa tobom.Radovalo te sto sam to rekla.Govorio si da je put do nje nezaboravan i da nista nisu razumeli oni koji tvrde da kratko traje.
A tada,jos dok si pricao kako ti je zao zbog njih,skocio si i povukao me za sobom.Pricao si da si se setio nekog Vanzemaljca koga si sakrio u pecini smeha.Rekla sam ti da se ne blesavis,da vanzemaljci ne postoje,da prestanes da me vuces.
Nista to tebi nije znacilo.Skakao si i dalje,smejao se i skakao.
Htela sam da znam sta ti je.Zasto skaces kao kengur ili ruzicasti slon,
kao da sam rekla nesto skokovito.Ovo ti je bilo jos smesnije.
Smejao si se, tom svom izvanrednom otkricu, koje je svakog casa trebalo da obraduje i mene.
I obradovalo me i nikad ga nisam zaboravila.
Eto sta mi je,govorio si naglo prestavsi da skaces.
-Prvo,oprastam ti sto ne verujes u Vanzemaljca,ali skacem jer verujes u pecinu smeha.A to jesi ti,ti znas da se igras,da verujes u cuda.
-Ma kakva pecina,htela sam da znam,otkud bi verovala u tako nesto.
- Pa onda gde si posla sa mnom?
Skini masku ozbiljne devojcice,ne stoji ti.Lakse ces resiti taj problem skacuci,plesuci nego se mrsteci i razmisljajuci.
Samo sto smo se bili upoznali,nije mogao da zna da imam neki problem.
A znao je.
Znala sam i ja da osetim da se krije covekoljubac i veliko dete,
iza te maske komicara.
Sejao je tako smeh a nije bio neozbiljan,naprotiv.Samo je verovao da zivot nosi mnogo ozbiljnih i tuznih trenutaka.I bio je u pravu.
I za smeh i za tugu.I za svetlost i za tamu.
Otisli smo razlicitim putevima u zivot.Sretali smo se ponekad.
Zaboravili se nikad nismo.
Odavno se srecemo samo u secanjima,mojim.
Secanje na 1983.godinu

Ti,koji sejes seme neradjajuce beruci plodove greha, trajes samo dahom zrtava svojih.
Ti senko necoveka, laz ti je odraz u svim delima.

Ti,koji ruke oprati ne mozes nijednom vodom ovoga sveta u kojima uzalud trazis svoj odraz,
ne uzimaj rec istine, opeci ce te plamenom vecnog nestajanja.Laz je ono cime ti trajes.
Ali znam neces odoleti, to je tvoj put,jedini put kojim ne hodas vec gmizes i ropces,
grebes i stenjes,moleci za trenutak milosti da ugledas svetlost u mraku...