Ulične svetiljke....osvetljavaju srca,kad nadodju nemirne oluje morske...

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

2.

Život nije igra i pesma, već stajanje u krvi do kolena.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

3.

Kada sam u patnji i laganom izumiranju duše, tada sam uistinu najsrećnija.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

4.

Mnogo je ljudi ali retko ko je dostojan da se nazove čovekom.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

5.

Širenjem svesti postajemo lovci na svaku laž, greh, strast i sumnju u umu i srcu.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

6.

Osetih ljubomoru, kako lagano proždire čitav moj mali svet.I zasmejah se sebi-zar zaista ovo osećanje izbija iz mene, kao uragan, ogromnom silinom ne ostavljajući nijedan jedini kamen nade za sobom, uništivši i ono malo poverenja koje beše stvoreno?Svi smo mi ljubomorni, samo neki vešto prikrivaju, svesno ili nesvesno, varajući sami sebe.
Nikada više tu osobu nisam gledala istim očima.Možda je moja ljubomora bila neosnovana.Ali dan za danom, uočavala sam sve više laži, maskaradu koja se krila iza lepih i obećavajućih reči.
Reči imaju veću snagu nego oštriaca, mogu da čoveka povedu u oazu mira, ili na pogubljenje.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

7.

Ponekad zamislim, kako bi to bilo da sam rođena mirne i krotke prirode, pričajući odmereno i polako,bez naglih pokreta, stresa, trauma i žaljenja, bez potrebe za kontrolom,sa nepreglednim predelima tišine i optimizma u očima, voleti sve ljude i slagati se sa njima, prepuštajući se životnim tokovima nežno, poput oblaka.Da moja prva reakcija bude mir i ljubav, a ne gnev i mržnja.
Svaki pokušaj promene svoga temperamenta je bezuspešan, nalik rvanju sa čitavom prirodom.A možda i jedna od najtežih borbi, jer čovek želi da uništi ono što zaista jeste-večnog kolerika i buntovnika u sebi.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

8.

Ograničenost svuda oko mene i u mojoj duši koja polako propada i umire.Sve se na kraju plaća demonu zelenašu, svaka loša reč, mržnja, osveta, kriticizam, žalost, svaka hula, i bunt izorode opaku bolest u kasnijoj dobi.
Unutrašnja tama slabi telo.
Samo, tada će biti prekasno, i greške će krasti dah života, približavajući pojedinca svakim trenutkom bliže grobu.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

9.

Depresija..u svojim podmuklim fazama...mutno beznađe smrti...posledica prevelike gordosti, i gneva prema okolini i samom sebi...da li je moguće pronaći biser u slomljenoj školjki?

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

10.

Maštam o tajnom dokazivanju, i krvavoj osveti čitavom svetu i samoj sebi.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

11.

Rijaliti šou i slične gluposti koje se vrte na malim ekranima, prikazuju pravu sliku društva i države u kojoj živimo.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

12.

Lako je sanjati hiljadugodišnje, paperjaste snove.U večernjim časovima pod poslednjim smirajem sunca, u zenicama videti zlatno predvorje raja i nežan lik.Biti mašina za fantazije.
Ali hajde, prijatelju, iznesi svoju unutrašnju tamu na svetlost, budi tvorac, daj život i krv figurama iz pomraženja, postani večan, zaradi dvostruku smrt,neka tvoja unutrašnjost postane spoljašnjost, brujeći kroz vekove.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

13.

Ono što mislimo o sebi vremenom postaje istina.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

14.

Treba neprestano, tokom celog života brušiti svoju dušu do savršenstva, učiti, prepoznavati i preobražavati svoje mane i slabosti, prati svoje grehove i čistiti se od zla u sebi.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

15.

U srcu svome ja krijem hiljadu duša, nisam celina.Od pećinskog do današnjeg čoveka.Ujutru jedan tihi glas ljubavi žubori iz mene, a u predvečerje vuk samotnjak zavija sonate mržnje i boli.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

16.

Od detinjstva su od njega svim silama pokušavali da naprave sveca, ali je on znao i osećao, da duboko u njegovom srcu spava đavo koji čeka trenutak da se obelodani.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

17.

Ako ne možeš da se pomiriš sa mojom bolešću i ludilom, okreni se i ne vraćaj se.Radije ću bdeti sama u kuli bez prozora na krovu sveta nego potiskivati svoju prirodu i odenuti se lažima i iluzijom.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

18.

Zovem je Bloody Merry, tu zlosrećnu kraljicu na šahovskom polju života.Držim je zaštićenu pod staklenim zvonom, i njene strašne, krvave oči nakratko mi pomute um, anđeli utihnu, a ona svojim oštrim, poganim i sadističkim jezikom lomi sve oko sebe, ubijajući svaki mirisni cvetak na putu.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

19.

Robovanje.
Imala je snažnu potrebu da kontroliše život i druge oko sebe, i čudila se i nervirala kada bi se ljudi ponašali suprotno od onoga što je po njenoj volji i prohtevima, kada bi gradili kule koje su bile drugačije od onog u njenom svetu ili čak pretile da ga unište.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

20.

Jedno od pravila kaže da treba razmisliti par puta o nekoj misli pre nego što se izgovori naglas.Samim izgovaranjem ona postaje podložna zemaljskim zakonima.
Kod nje je bilo suprotno.Ona je sve izgovarala naglas, automatski, i bez razmišljanja.Kada bi reč bila izgovorena, već bi bilo kasno.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

21.

Ogovaranje je skoro ukorenjeno u ljudsku psihu, teško ko odoli tom pozivu.Oštrica koja unosi tamu, prezir, ljubomoru u ogovarača.On zapravo sam iskapa sopstveni otrov, polako lomeći i puneći mrakom svoju dušu.
Ogovarati druge je jednako kao ogovarati samog sebe.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

22.

Svaki put kada nekome ispričaš svoje buduće planove, prepolovio si na pola šansu za njihovo ispunjenje.
Samo ćutati i delati.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

23.

Naši najveći, neosvešteni strahovi koji leže duboko u katakombama podsvesti, proganjajući nas kao utvare, začeti su još u prenatalnom periodu života.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

24.

Mnogi događaji iz detinjstva i rane mladosti ''opečate'' osobu ostavljaju
duboke traume i uništavaju samopouzdanje.Kada kap prelije čašu, razviju se razni poremećaji, koji često ostaju doživotni.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

25.

Par stoji na mostu nasmejani, zaključavaju katancem svoju nazovi ljubav.Tako zaneseni, udubljeni jedno u drugo, na sedmom nebu.Fokusirani samo na masku, glumu, iluziju, samo na prednosti, a za nedostatke koji će kasnije isplivati su u tom trenutku prosto slepi.
''Zauvek'' govore.A sutra će se obasipati mržnjom i suzama u očima.I onda će naći nekog novog, kome će se novim nadama da izgovaraju iste te reči kao začarani krug iz koga nema izlaska.
Nikada se ne može pobeći od sebe samoga, ono što nije razrešeno težiće da se odreši, pre ili kasnije.

Jedina stalna ljubav je prema samome sebi.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

26.

Ono protiv čega se boriš svim silama potajno priželjkuješ.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

27.

Da bi pobegli od života u kome je sve predvidljivo, i onog osećaja praznine koji dolazi sa neadekvatno prikupljenim tuđim znanjem, pojedinci pokušavaju da stvore iluziju nepoznatog, da dosegnu tajne prirode, ezoteričnog,nova pitanja o svetu oko sebe, kroz vekove večito brujeći lavirintom bez odgovora, sa dečijom naivnosti i radoznalošću.
Ponekad, njihove polemike, filozofije i shvatanja nemaju ni približnu zajedničku crtu sa stvarnosti, ali baš ta različitost obogaćuje njihove ionako osiromašene živote.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

28.

Čudan je to i tužan čovek bio.Poštovao je i potajno se divio svojim neprijateljima, onima koji su mu zagorčali život i pokazali mu svu bol i mržnju.
A one koji su mu prilazili širokog srca, iskreni, bez manipulacije, radi njega samog, sa onim nevinim pogledom jagnjeta...potajno je osećao potrebu da ih povredi, da bele dirke sreće oboji crnim sonetama straha.
Nije umeo da voli...

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

29.

Misli previše o samome sebi i uskoro će te obuvatiti uragani samoponiženja i uviđanja sopstvene nemoći i ništavnosti.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

30.

Ne veruj onima koji te kritikuju i onima koji te hvale.Govore jedino i isključivo o samima sebi.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

31.

Što više se trudiš da upoznaš svoju dušu, da prepoznaš njene svesne i nesvesne obrasce i ponašanje, to je svetlost na kraju tunela sve udaljenija, a ponor zamršenosti i nepoznanice dublji.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

32.

Ono što ljude najviše boli kada se neko njima drag odjednom radikalno promeni i postane im dalek i tuđ je što on nije onakav kakvi bi oni hteli da bude, što ih podseća na sve ono što nisu.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

33.

Ljudi od vrednosti nikada nisu nadmeni. Čovek uvek ima onoliko arogancije,
koliko mu nedostaje samosvesti. Nadmenost je samo sredstvo da se veštačkim
ponižavanjem bližnjega, na silu uzdigne samosvest.(O. Vajninger)

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

34.

I neprestano mi se nameće misao da će svakoj bliskosti, svakom kontaktu pri kojem se skidaju maske i otkriva celokupna ličnost, sa Ahilovim petama i slabostima,ubrzo doći kraj.Onako iznenada, tiho i neprimetno, lako poput sna, kao što je i započelo.

Treba se osloniti samo na sebe i ne očekivati ništa od drugih.Bičevati samog sebe, prepoznavati nesvesne obrasce, i korigovati svoju ličnost.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

35.

I šta preostaje na kraju, šta ostaje u šakama nakon svih pobeglih i srušenih nada, snova o sreći, iluzija o nekom boljem životu koji postoji samo u glavi?Šta preostaje posle svih proživljenih muka i stradanja, nakon svih paničnih i anksioznih napada, nakon svih maloumnosti, nezrelosti, neurotičnosti i bespomoćnosti?

Ili će nago telo poslednji put pasti u suton i postati hrana zverima, ili će se ratnik sam ustremiti na stotine nemani koje će istrgati svo meso sa njega, huliti protiv sudbine, natčovek,dok bude umirao sa očima prožetim mirom.

Posustaće jednom i ona, poljubiće blato i smrt,predosećala je svakim atomom svoga bića.Bila je slaba i kukavica.Uhvatiće je bolest, ili staračka nemoć.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

36.

''Nada je opasna stvar.
Iza nade sve precveta i uvene od žestoke praznine.
Kada izgubi cilj i svaku nadu, čovek iz očajanja često postaje čudovište.''

...zašto mi ovo zvuči tako poznato...

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

37.

Nisam se ni okrenula, a listovi kalendara su padali na pod poput poput hrpe opalog lišća, na gomili.Proletaju dani, kratki kao tren, sa fokusom negde u budućnosti.Samo se menjaju sobe i lica stare, paraju ih bore, a moje telo u ogledalu lagano tone, voćka koja lagano umire, gubeći svoj sjaj.
Prolazi sve, sve se menja protiv moje volje.Čini mi se, ljudi su postali grublji, suroviji, a priroda se sve više urotila protiv čoveka.Negde u zasedi sprema se rat, a moja psiha, moje strasti i poleti lagano slabe, suše se, buntovništvo je izgubilo smisao.
Samo čekam...i čekam...negde na rasrksnici izgubljenih duša...kada bi moglo da se vrati..

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

38.

Moja bolest je, u ovom noćnom trenutku daleko od mene.Ego balansira između bioloških i moralnih nagona.
Uvukla je svoje kandže, a njena crvena kosa je utonula u purpurno more.
Osmehujem se, svetu i sebi.Čini se duhovi su daleko, a proplanci sreće će uvek da čekaju na mene.
Ali to je samo iluzija, kratka sen koja me sprema za mučenje.

Kao da sam se oslobodila, kao da se moje srce rastopilo, i kao da se sva ona silna mržnja preobratila u nešto drugo, nešto lepše.Vuk je postao ovca.

Blody Mery se osmehuje negde u daljini.Čeka me, u mračnim sobama za mučenje.Ali pobeću, obećala sam sebi.Zadaviću njeno telo lavljim rukama, i isterati zlog duha iz njenih vena, pravo u vasionu.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

39.

Kada čovek potiskuje zabranjene želje i nagone koji su društveno neprihvatljivi, samo na površini deluje kao da su nestali, ali oni se poput paukovih niti nastanjuju u podsvesti,u nesvesno i manifestuju kao agresija ili tuga.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

40.

Na svakih godinu dana se menjaju sve ćelije u telu.Novi čovek, izgrađen na slojevima i greškama iz prošlosti.
Ko sam bila juče, a ko danas?Ne prepoznajem svoj odraz u ogledalu, odmeravaju me neke tuđe i daleke oči...

Neprilagođena...A tako bih volela da se vrati ono staro...

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

41.

Nije umeo da kaže ne.
Previše je pomagao drugima, previše je bio naivan i dobrodušan,trudeći se da im ugodi na svaki način, izađe u susret, da bi porastao u njihovim očima, možda i stekao prijatelja.Ali dešavalo se upravo suprotno, postajao je otirač, osećao se bedno, vremenom su ljudi počeli da sve to primaju zdravo za gotovo, da traže više nego što može da podnese, ponekad su se izderavali na njega, i besomučno zaboravljali sve, tražeći mane i proglašavajući ga sebičnim.

Svakome po zasluzi.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

42.

Tražila je prijatelja sa kojim bi mogla da ćuti, koji bi razumeo njene tišine, suze, gorčine, osmehe, padove, razmišljanja, potrebu za nestankom u vasioni, i buntom na svet koji je bila prinuđena da gleda svakoga dana, postepeno se predajući, dok je njena percepcija i ludilo postajalo sve jače i jače, gubeći dodire sa pravom realnošću..

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

43.

Što čovek više pada u provaliju, to više postaje mašina za snove, maštarije o nekom boljem životu, o visinama, o letu, dok njegovo telo lagano klone pretvarajući ga u zombija.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

44.

Oni koji ne veruju u ljubav, prvi će je pronaći.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

45

Godinama, taj zaluteli pustinjak je tražio imaginarnu osobu, nepostojanu, za koju je priželjkivao da će ga vratiti na pravi put i izlečiti sve rane njegove nezrele i detinjaste duše, sa kojom bi doživeo konačno sjedinjenje.I mislio je, naivno i lakomisleno, kada bi pronašao tu osobu X, ne bi mu trebao niko drugi, ne, on bi bio savršeno, savrešno srećan, i pustinja ne bi više bila grobnica, ne, postala bi njegov poligon za stremljenje ka vrhu, i odjednom bi se, od silne sreće i radosti koju je taj stranac probudio u njemu ugledao oaze prepune vode i blagostanja.
I tako bi njegova potreba za vezanošću, koja je vukla korene iz dalekog detinjstva, kao posledica previše zaštitničkog odnosa sa majkom bila okončana.
Naravno, sve je to samo iluzija, samo ljudska slabost i zavisna potreba za drugim ljudima.
Budi sam svoje utočište, budi sam svoje ostrvo.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

KRAJ

Ne mogu više da pišem, nestalo je svake inspiracije, kreativosti, volje, želje, i potrebe za ispisivanjem reči i nepreglednih mora rečenica.Taj jedan deo moje ličnosti je umro, nestao, ispario u vidu lastinog repa.Čudno je kako je to sve odjednom tako nestalo, kako se izgubilo, šta sam bila juče a šta danas.Ponekad pogledam moje šake, čini mi se kao da nisu moje, na mahove prestajem da postojim i samo počivam u stanju pojačane svesnosti.Valjda sam došla do tačke kada je sve već rečeno-ili sam prosto shvatila svu svoju ograničenost, običnost, i nemogućnost da zađem dublje, i pronađem smisao u već viđenom.Luda sam( a i na koga da budem normalna Laughing

)Sve se ponavlja u krug.Ponekad, čovek izgubi sebe, zađe krivim putevima, ceo život misli da je jedno a u stvari je sasvim drugo.Pomirila sam se sa tim da nemam strast prema nečemu, da nemam to nešto tipa svrha u životu itd.Mada čini mi se da je to pritisak samoostvarivanja ono što ovo šugavo društvo nameće.A i te titule, diplome, materijalno zvanja i slične gluposti sa kojima se ljudi opterećuju...hrana za ego...sve to je nevažno, sve nestaje u trenutku smrti...valjda je jedino što ostaje sećanja i sposobnost da volimo.Mi ljudi smo suviše ogrančeni i ništavni, ne vidimo širu sliku, ne znamo ni da li ćemo otvoriti oči sutra.Možda je jedini razlog što sam žvrljala bio dug period depresije i tripova u glavi koji i danas traju podjednakim intenzitetom ali sam se već toliko navikla da je postalo normalno.Ta osoba više ne postoji.Možda sam samo gubila vreme.

Broj poruka : 3999 Location : u jutrima koja sanjare... Datum upisa : 25.08.2010

Hej malena lavicice,
Ti... ustvari... tek pocinjes da zivis

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Broj poruka : 3999 Location : u jutrima koja sanjare... Datum upisa : 25.08.2010

Ps... Kraj ustvari ne postoji, iza je uvek neki novi pocetak:)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

.

Požuteli list, pod kojima moja tanka olovka škripi, a slova su mutna i jedva prepoznatljiva.Šaljem pismo lišeno mog potpisa, koje nikada neće dospeti u nečije ruke. Možda u onom velikom i hladnom svetu, tamo napolju, postoji jedna iskra u očima koja se ravnomerno pali i gasi, koja se smeje naivno i od srca, koja još uvek slepo veruje u svoje iluzije, i ponekad pusti po koju suzu koja je podseti da je jož živa i da nije uvučena u crnu rupu besmisla.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

..

Prepoznaću te.Kada onako krišom, i iznenada zakoračiš u moj život.Ulice će biti usnule i puste, tako samrtno tihe, bez laveža pasa, i u grudima će da mi bije ista ovakva bezrazložna tuga i neka podsvojenost od ljudi i sveta.Prepoznaću tvoj tihi hod po mrtvom lišću.Rupice koje se stvaraju na obrazima od smeha.I neku toplu iskru u očima, tako bolno poznatu, kao prijatelji koji su se opet sastali po dogovoru, posle vekova lutanja i istraživanja sebe.

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

...

Ne želim da te dignem na presto, u oblake, ti nisi anđeo.Nikada neću dragi kamen svoje sreće položiti u tvoje ruke, nikada neću dozvoliti da moj duh, moju slobodu sakriješ u tamnici bez vrata i prozora.Neću ti dozvoliti da menjaš tokove misli u meni.Neću ti dopusiti da od mene načiniš samo jednog pijuna na šahovskoj tabli svog života, pijuna koga ćeš samo iskoristit i baciti nemanima u usta.
Zato...samo ćuti...ne pričaj mi priče o večnosti, o tome kako ćemo doživeti starost zajedno...samo ćuti, dopusti mi da se naslonim na tvoje rame, i uberi mi crveni cvetak pokraj puta.

» kad zivot umre smrt nastavi da zivi
» VOLjENOM