LJUBAV, SMRT I SNOVI

Naslov: Crno beli svet 7/4/2011, 11:24 pm

Crno ilii belo,
sad je svejedno.
Dugo sam hodala
sivim rubom
beznadnog ponora.
Ne vidim razliku više
izmedju dobra i zla.

Živela sam
predugo u senci vizije
gradjene iluzijom
zajedničkog sna.
Prepustila se moru
bezličnih reči
ne prateći instikt
čistog srca.

Kupila mrvice lažnog
blještavila,
nadajući se nepostojećoj
boji istog sjaja .
Dajući sebe bezuvetnom
ljubavlju košmaru,
razbacujući mladost ne misleći
na otkucaj sata.
Noćima ispijala s izvora
prljavih pobuda,
telo podavala pohotniku
željnom vladanja.

U belini duša ponekad
diše svetlost,
predugo udišući crnu
ništavnost,sad piše
pesmu sivom suzom
pokajnicom.

SAN - Page 3 19967819211221749794112

Naslov: Nema ljubav 8/4/2011, 1:48 am

Ostavi sve nedorečeno,
samo na tren
oseti blizinu daha
na usnulom licu.
Pokupi uzdah bola
nemih usana,
miluj ih
dodirom nemira,
usudom skrivenih želja.
Slij vrhovima prstiju
kroz drhtavo telo
talas požude.
Zaustavi otkucaj
tišine,vrelim očima
gladnim od nemoći
praznine beživotnih tela.
Pred kraj
poklonjenog vremena,
privij se
čvrsto uz mene,podeli
osmeh sreće,
nemog trena našeg
postojanja.

(Pesma za moju strelicu) Uvek me podseti da čista ljubav nemo zbori...

SAN - Page 3 18879918797667124411110

Naslov: Bez osvrta 9/4/2011, 12:57 am

Živiš u zabludi,
ubio me nisi,
udahnuo si srcu
pečat bola.
Ojačao dušu
okrznutu senkom
ništavnog sjaja.
Pogledaj trag
koji ostavljaš iza
bledila svoga?
Napkon blistam
beskrajem,
bacam vetru
more osmeha.
Dišem bez zebnje
od neiscrpnog
izvora reke
mutnog toka.
Brišem svitanjem
vedrom rosom,
poslednju suzu
tebi darovanu.
Ostavljam
poslednji trag
sećanja, senci
zaludnog postojanja
izbledelih snova.

[center] SAN - Page 3 19830318634440474067110

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

LANE ::: Živiš u zabludi,
ubio me nisi,
udahnuo si srcu
pečat bola.
Ojačao dušu
okrznutu senkom
ništavnog sjaja.
Pogledaj trag
koji ostavljaš iza
bledila svoga?
Napkon blistam
beskrajem,
bacam vetru
more osmeha.
Dišem bez zebnje
od neiscrpnog
izvora reke
mutnog toka.
Brišem svitanjem
vedrom rosom,
poslednju suzu
tebi darovanu.
Ostavljam
poslednji trag
sećanja, senci
zaludnog postojanja
izbledelih snova.

[center]

I ako si krho Lane...kriješ u sebi snagu vulkana...Srećan ti rodjendan Zemunko... SAN - Page 3 590247

Naslov: Re: SAN 9/4/2011, 1:08 am

strelica ::

LANE ::: Živiš u zabludi,
ubio me nisi,
udahnuo si srcu
pečat bola.
Ojačao dušu
okrznutu senkom
ništavnog sjaja.
Pogledaj trag
koji ostavljaš iza
bledila svoga?
Napkon blistam
beskrajem,
bacam vetru
more osmeha.
Dišem bez zebnje
od neiscrpnog
izvora reke
mutnog toka.
Brišem svitanjem
vedrom rosom,
poslednju suzu
tebi darovanu.
Ostavljam
poslednji trag
sećanja, senci
zaludnog postojanja
izbledelih snova.

[center]

I ako si krho Lane...kriješ u sebi snagu vulkana...Srećan ti rodjendan Zemunko... SAN - Page 3 590247

Hvala lutko jedna me strelica čeliči Wink

Naslov: Nemir noći 10/4/2011, 2:32 am

Nisi otišao,
teram te noćima
s usnulih kapaka.
Uronjen u slepoočnice
rušiš spokoj
umornoj duši.
Slomljena bolom
uzalud pokušavam
poslednjim dahom
tišine,da sperem
trag dodira.
Tamom vrelom
krvlju urezan
pečat sećanja,
naših nemira.
Živa se ukopavam,
grčevitim rukama
hvatajući se mrvica
nedorečenosti.
Bledu senku
pratim tragom
bezličnih
uspomena bola.
Ni Sunčeva zraka
više ne baca
odraz topline,
škrto mi oduzima
dah života.
Gorke suze
usnulim očima
nikako ne dolaze,
presušile glasom
ništavne tišine
zaludnih snova.

SAN - Page 3 20581819335399070637910

Naslov: Iluzija 11/4/2011, 2:44 am

Nestao si,
crvenilom sutona ostavio
topli osmeh
da krasi samotnu
postelju, nemu od
jecaja sećanja.
U hladnim noćima
izvlačim ga iz
kutka nemira
skrivenih od svetlosti
bolnih svitanja.
Pokrivam drhtavo telo
vrelim uzdasima
satkanih dahom
požude,strasnim mirisom
gladnih tela.
Predugo krojen lažnim
nitima sreće,
zaludnog bljeska iluzije
našeg postojanja.
Poželim vriskom patnje
ledene duše,
iskidati odraz toplote,
oslikati prazninu
radjanjem beskrajnog
sjaja,zatvoriti
vrata zaludnom snu,
prebolnom za pokušaj
večnog zaborava.

SAN - Page 3 21616419335381070639710

Naslov: Zalud snova 12/4/2011, 5:20 pm

Gazim ostatke nekad
proživljene slike
obasjane vizijom,
satkane iluzijom
svetlosti.
Gledam spaljeni ogarak
omotan zagušljivim
zastorom,dim peče
zamagljene oči,
nespremne za
bistar pogled.
Teram nametnutu
sablast,snagom
želje za punim
dahom života.
Mrvice skupljene
tamom nemira,
ljubomorno čuvam
umornom nadom,
znajući da ne idem
putem pomaka.
Skamenjena stojim,
pridržavam kazaljku
pokrenutu davno,
želeći zaustaviti tren
izgubljenog vremena.
Spoznajem ništavilo
svetlosnog bljeska,
tvorenu blještavilom
kratkog trena.
Probijam zadnjom snagom
trag sećanja bola,
puštam nestalnom vetru
da me nosi putem
večnog zaborava
zaludnih snova.

[img]

[/img]

Naslov: Re: SAN 12/4/2011, 11:26 pm

Prolećni vetar

Miris radjanja nosi
glas tihe nade,
vetrom baca zraku
novih snova.
Hvatam ga nežnim
osmehom sreće,
vedrim sjajem slika
dah života.
Bledo lice pružam
zraci Sunca,
da otera ledeni
odraz bola.
Umornim očima kupim
svežu rosu,
spirem tragove tame
praznog pogleda.
Prolećni glas nosim
usnulom srcu,
zgrčeno dugo peva
pesmu tuge.
Svetlom beskraja ruši
mračnu javu,
donosi večnu ljubav
usnuloj duši.

Naslov: Zatočen 12/4/2011, 11:33 pm

Pokušavam iskidati
urlik nepotrebnih nota,
ruše lepotu
stvorenog sklada
vrelih tela.

S istog izvora
ispijaju dah bola,
nemo upijajući tren
željenog bezglasa.
Tišinom slikaju beskraj
nijansom strasti,
obuzdane bezličnim odrazom
sputanih duša.

Narušavaju čednost postelje
belinom zasenjene,
kupeći kapi požude
mrakom darovane.
Gužvaju ravne rubove
nostalgijom satkane,
udišući dugo iščekivanu
igru pobune.

Dva srca zarobljena
lancima nametnutog
vremena,ratuju sa
vlastitim senama.
Ostavljaju trag
nedorečenih snova,
odgadjajući tren
svetlosti,da nemir
jave živi okovan
tamom nemih usuda.

Naslov: Re: SAN 13/4/2011, 1:06 am

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: SAN 13/4/2011, 1:53 am

Tea ::

Tea,ne postoji reč kojom bih mogla zahvaliti za ovaj nesebični dar...zanemelo LANE napokon.Ako ti išta znači,ta pesma je oličenje mene i puno mi znači hepi

Na ovom forumu ima predivnih ljudi,ti si od početka bila tu,kao i noćas dala maksimum SAN - Page 3 590247

Naslov: Re: SAN 13/4/2011, 9:57 am

Hvala draga moja a i slicka nije bas tako mala kao sto rekose Smile

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: SAN 13/4/2011, 6:53 pm

Sputanom dušom vodjena,
putem nepovratnog
glasa bezazlenog trena.
U tamnici zatočena, lancima,
iskovanim čistom rukom
naivnog deteta,
izgubljenog u svetu
blještavila privida
sjaja bez sjaja, omotanog u tihu
iluziju beskraja.
Lutajući tamnim ulicama
tražeim izgubljeni trag,
skriven u zaboravljenom
pogledu,zasenjenom
odrazom tudjih snova
bledih senki crnog beznada.
Osvrćem se dozivajući
utihlu nadu,
jecajem bola, moleći
minuli zvuk da zaori
zaglušujućom tamom.
Zovem odsjaj nemira,
dragoj mi usnuloj duši
dečijoj,
što besciljem skita,
tragajući za večnim
svetlom,izgubljenim u
ništavilu iluzije tvorene
bezličnim snom.

Hvala Masadi na pomoći i vodjenju

[img]

[/img]

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

LANE ::: Sputanom dušom vodjena,
putem nepovratnog
glasa bezazlenog trena.
U tamnici zatočena, lancima,
iskovanim čistom rukom
naivnog deteta,
izgubljenog u svetu
blještavila privida
sjaja bez sjaja, omotanog u tihu
iluziju beskraja.
Lutajući tamnim ulicama
tražeim izgubljeni trag,
skriven u zaboravljenom
pogledu,zasenjenom
odrazom tudjih snova
bledih senki crnog beznada.
Osvrćem se dozivajući
utihlu nadu,
jecajem bola, moleći
minuli zvuk da zaori
zaglušujućom tamom.
Zovem odsjaj nemira,
dragoj mi usnuloj duši
dečijoj,
što besciljem skita,
tragajući za večnim
svetlom,izgubljenim u
ništavilu iluzije tvorene
bezličnim snom.

Hvala Masadi na pomoći i vodjenju

[img][/img]

Ovako biva kad ,,MUNZARE,, saradjuju.... hepi

Naslov: Re: SAN 13/4/2011, 10:09 pm

strelica ::

LANE ::: Sputanom dušom vodjena,
putem nepovratnog
glasa bezazlenog trena.
U tamnici zatočena, lancima,
iskovanim čistom rukom
naivnog deteta,
izgubljenog u svetu
blještavila privida
sjaja bez sjaja, omotanog u tihu
iluziju beskraja.
Lutajući tamnim ulicama
tražeim izgubljeni trag,
skriven u zaboravljenom
pogledu,zasenjenom
odrazom tudjih snova
bledih senki crnog beznada.
Osvrćem se dozivajući
utihlu nadu,
jecajem bola, moleći
minuli zvuk da zaori
zaglušujućom tamom.
Zovem odsjaj nemira,
dragoj mi usnuloj duši
dečijoj,
što besciljem skita,
tragajući za večnim
svetlom,izgubljenim u
ništavilu iluzije tvorene
bezličnim snom.

Hvala Masadi na pomoći i vodjenju

[img][/img]

Ovako biva kad ,,MUNZARE,, saradjuju.... hepi

hahahaha

ali munzare su munzare i još tvoje hepi

Naslov: Gospodar tame 14/4/2011, 1:18 am

Iskoristiću tren slabosti
mračnog pogleda,
naviknutog da tamom
budno gleda.
Osetiti dah života
nemirnog oka,
upiti kratki bljesak
svetlosti.

Maknuti kamen s grudi
koji zaustavlja otkucaj
utihlog srca.
Udahnuti kratku nemoć
crne senke,razbiti
tišinu moćnom
vladaru,zaslepljenom
dnevnim svetlom.

Iz praha ponikao,
predugo tminom hodio,
korakom sumnje
zalutao,vodjen slepom
željom gospodara tame,
usput san izgubio.

Pružam belu ruku,
milujući obraz bolni,
udišući beskraj sjaja
izbledelom licu očaja.
Zebnim pokretom prilazim
umornom telu,
privijam glavu na
drhtavo rame,
slivajući nežnost srca,
ugašenoj nadi
duši koja umire putem
nedosanjanog sna.

Naslov: Re: SAN 14/4/2011, 4:14 pm

Naslov: Re: SAN 14/4/2011, 9:12 pm

[quote="Hidden"]

[/quote

Hvala Hidden hepi

Sad ne trebam tražiti sliku za sledeću pesmu...ova je prava za nju SAN - Page 3 590247

Naslov: Rivali 14/4/2011, 9:19 pm

Govoriću ti zavodljivo
zanesenim usnama,nemoćno
za spoznaju rečenog.
Prepoznaj tek slabi odsjaj,
nedovršenog prikaza
veštog govornika.
Obmanuću,
zasenjene oči
prvim bljeskom,nespremnim
da patvornost razabere.
Ako treba,u trenu ugasiti
sunčevu zraku,
obasjaćui te
nemirnom tamom.
Slepim očima vrati
budan pogled što ne luta
svetlom u mraku.
Spoznaćeš silinu ljubavi
crnog Demona, koji luta
traži večnost u kratkom trenu
pada Andjela
belog sjaja.
Prodri skrivenim htenjem
zednim korakom,
u kutak vrelog srca
koje tavori u igri nadmoći.
Suparnici
iskidani urlicima patnje
u poslednji dah snage,
u rivalu ratnika
svetla i tame.

Hidden je darovala podobnu sliku za ovu pesmu,olakšala mi posao

Masadi moram zahvaliti na pomoći i u ovoj pesmi

Naslov: Nemi vladar 15/4/2011, 8:26 pm

Predugo prljavim korakom
gaziš zajednički san,
glumeći svetlost u tami,
nemoćan da progledaš
budnim pogledom.
Lažnu sliku stvaraš
iluzijom nemira,
tavoriš u tragu sećanja
na moćnog vladara
nemog glasa.

Pogubna igra tašta,
dovešće te na ivicu
crnog beznada.
Sujeta na kratko hrani
glad usana,
davno obasjanih
osmehom pobednika.
Obučene taštinom skrivaju
nesiguran korak,
izgubljenog gospodara,
zalutalog u potrazi za
punoćom minulog sjaja.
Zaludno ispijajaš
s presuhlog izvora,nekad
bistrog toka,
pomućenog igrom
izbledelog ratnika.

Primi skromnu mudrost
mladog srca,
udahni miris spokoja
s ljubavnog vrela ,
čiste duše beskrajnog
sjaja.Pruža ti svetlost
na mračnom putu
besanja.

Naslov: Varalica 17/4/2011, 1:25 am

Sad stojim pred sablasti
vlastite propasti,
milujem je pogledom
iako lomi već
satrano srce,boli...

Trpim mada znam da
zaludno zadržavam kratki
trenutak slabosti,pratim
udarce kukavice nemoćne da
slome vlastiti strah.
Da,to si,nemi slabić
koji se boji svog odraza,
prozirnog sjaja,
preniskih htenja,glasnog
vriska bezglasa.
Naučena pratim korak
tiranina,preslabog
za usne koje nude
privid pokornosti,
ljubeći te lažnim dahom
grešnice noći.

Takvu si godinama
tvorio,nametnuvši bledu
sliku požudne moći.
Pratim te verno,
učena veštinom znalca,
hranim gladnu strast
dahom lopova,mameći
zadnji dah,varkom
vrelih uzdaha,svitanjem
spoznaćeš da si
senka sledbenika,
bačena prevarom u
večni zaborav.

Naslov: Nepovan 17/4/2011, 7:26 pm

Pogled unazad prati
zaludan korak,
vodeći me ravno
u crni beznad.

Tvoje ime nije nada,
niti pomak,
nazvaću te prikladno,
neželjeni gost,koji
s crvenilom sutona donosi
izbledeo dah sećanja.
Uvlačiš se pod usnule kapke,
izazivaš odsjaj sete,
umornim očima slika
more tuge.

Prizivaš tihu nadu,tvorenu od
izgubljene mašte,
vrelih noći,stvaranih
iluzijom postojanja.
Besanim noćima teram
nametnutu viziju
besmisla, uzaludnih pokušaja
vraćanja prošlog
sjaja.

Dolaziš ispiti poslednju
kap vrele krvi,
da bi zavladao
utihlim srcem,
kojem si dugo davao
otkucaj strasti.
Nežno grleći stiskom
topline,nedorečenog
vremena,kratkog
veka besmislenog sna.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Nedorečeno vreme u poeziji krhkog Laneta...jaka pesma malena... SAN - Page 3 590247

Naslov: Beživotni 18/4/2011, 2:41 pm

Varaš se,
ranio me jesi,
ali srce dotakao nisi.
Udahnuo si tek
blede otkucaje,koje
klatno vremena nosi
u večni zaborav.
Tudjim vrelim dahom,
skuplja toplinu,
lečeći ožiljke nanešene
niskim udarcima
kukavice.

Gordo stojiš,ponosiš se
ništavnom senkom,
zaboravljajući pritom
da si nekad disao.
Svetlo upijao,njime
dušu hranio,u tami se
vešto snalazio.
Mračnim ulicama
bez zebnje hodio,
nemom noći
zvezdani prah udisao.

Sad si nestao,
gazeći vlastite sne
besciljnim korakom,
kao da nikada
nisi ni postojao.
Spokojnim besanjem
srušio poslednji sjaj, koji
je tragom nemirnih usuda
slikao dah živog čoveka.

Naslov: Kišna moć 19/4/2011, 3:09 am

Lažem,tu si,
dolutaš sa kišom,
budeći vlažnim dodirom
samotno telo,suhom
tugom omotano.

Ulivaš prigušenom strasti
svakoj pori uzdah
besramnosti.
Svežim kapima spireš
čistoću duši,ulivaš
vatru požude,igrom
pljuska bludnosti.

Mramorom tihim šaraj
nemirni takt
utihlom srcu,odigraj
plama ples ritmom
nemih usuda.
Bujicom slasti zavrij
ledenim venama,krv
vatrenu,grešnom
pobudom,vodi porivom
lutalica kišne noći.

Dok sputane senke
hode zebnim korakom,
praznim mislima,
pod kišobranima,
iskoristimo nevidljivi dodir
trena kišne moći.

Sumornom ulicom dok
mrak vlada,pod
poluusnulim lampama
mrtvoga grada,ostavimo
topli trag,
nepresušne tame,
prekinute svetlom
svitanja jave.

Naslov: Ovisnica 20/4/2011, 3:09 am

Skitaj noćas
vrhovima prstiju
po žednom telu
vrelim dodirom.
Nemirnim pokretima ostavi
trag strasti,
ne misleći gde završava
ovaj pijanac,
koji ovisničkim vapajem
čeka tamu požude.
Nepresuhli izvor
s kojeg se opija daje
drhtavom telu
grčevite trzaje.
Slij se s njim snagom
niske pobude.
Ne govori,
samo tiho uzmi
bludnicu i ne boj se...
Tihe ulice
čekaće tvoje
neme korake,
ionako niko ne vidi,gde
ostavljaš trag
u noćima samotne ovisnice
i večne lutalice.

Naslov: Osuda 20/4/2011, 10:30 pm

Kut praznog oka
donosi presudu
grešnoj duši,
nespremnoj za ulazak
u sitnu zenicu,
suženog vidokruga proizvoda
vriska blještavila.
Da,grešna sam,
slikam prljavim korakom
sramotnu sliku poroka.
Ne,ne stidim se,
čak što više rišem
na njoj i veliki deo tebe.
Vidim da nemoćno stojiš,
iako sudeluješ ,
brišeš tragove
bezbojnih poteza.
Šta je sramota,
ludost,porok,amoralnost?
Ne vidiš li da je slika
satkana bolom,
sputane ljubavi ,
drhtavih pokreta,
savršena?

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Naslov: Nemost 21/4/2011, 2:49 am

Zaboravimo rečeno,
prećutimo darovani
tren zaborava,
u noći pune buke
urlika požude.

Pričajmo vrelim dodirom,
šarajući pogledima
po vlažnom telu
dugo sputanom
suvišnim obećanjima.
Iskoristimo bljesak
divlje strasti,
nemih senki željnih tišine
vešte obmane.

Zadnji put zaplešimo
potisnuti osećaj greha
bez iluzije laži
čedne postojanosti.
Ugasle oči nek iskre
vatrom razuzdanosti,
sliveni jedno u drugo zadržimo
tren nemosti.

U ničijim očima nikad se
nećemo sresti,
one ne čuju vrisak
budnog usuda,
stidnim korakom skrivaju se
od tame grešnika.
Da li je važno šta će
svitanje blještavilom
ranom zorom reći?

Pobegnimo
sjajnim dahom,
u sigurni zagrljaj sreći,
nemirnim putem
nedorečenog trena
privida bezglasa.

Naslov: Strah 22/4/2011, 2:47 pm

Tražiš,ne daješ.
Nemilosrdno crpiš dah
nemira koji ne osetiš,
ne vidiš,ne trebaš...
Grčevito se držiš vapaja
smrtnog dodira,znajući da
toneš u vrisak ponora
crnog beznada.
Zaludnom nadom koračaš
utihlim dahom,
gazeći utabani trag
krvavih stopa.
Skupi razbacane ostatke
izranjene duše,
okrepi joj spokoj pijući
s izvora tudjih nemira.
Tavoriš u platnu vremena
nepovratnog dodira,
hvatajući mrvice
minulog sna.
Digni se,oseti udarac
sitne šake
izgubljenog deteta,
koje bespućem luta prateći
zvuk nepovratnog sjaja.
Vrišti patnjom,
spoznaćeš urlikom bola,
da vrelo srce
makar na tren
u tišini tame ipak
svetlom kuca.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Tražiš,ne daješ.
Nemilosrdno crpiš dah
nemira koji ne osetiš,
ne vidiš,ne trebaš...
Grčevito se držiš vapaja
smrtnog dodira,znajući da
toneš u vrisak ponora
crnog beznada.

Lane sa britkim perom u rukama...Duša na dlan...tako nastaju pesme da se pamte...
SAN - Page 3 590247

Naslov: Tihi zalud 22/4/2011, 5:13 pm

Crni oblak prekrio
nebesko plavetnilo,tek
poniklo svitanjem
usnule nade.
Privij se nečujno
da ne oseti niko,
čuvaj me,brani me,
od crnog zla sakrij me.
Prekri toplinom bljeskom sećanja
zebno telo,
na tren zaiskri vatrom
našeg vremena.
Povi me snažnim zagrljajem
vrelih uzdaha,
izgubljenih na usputnom putu
nedorečenog zanosa.
Probudi plamenim titrajem
otkucaj mrtvog srca,
dugo već bezglasno bez
ljubavi kuca.
Da,priznajem,
još dišeš nemirnim korakom
u vrelim noćima,
nemošću vatru bacaš
postelji bola.
Čekam,znajući da dozivam
tihi odsjaj,
minulog svetla,
diše bezbojnim glasom
u tami utihlog sjaja.

Naslov: Re: SAN 23/4/2011, 2:28 pm

LANE ::: Nisi moj slučajan izbor,
niti si jedna maštovita kreacija
stvorena da ispuni bledu prazninu.
U tebi ima mnogo više...

Kada poželim da plešem na kiši,
pozovem tebe jer ne strepiš
da budan sanjaš snove moje...
Kada sam usamljena u pustoj noći,
pozovem tebe jer svetlošću svojom
obasjaš tišinu postelje moje...
Kada nemiri vladaju srcem mojim,
pozovem tebe jer plamenom bojom
uneseš toplotu daha tami mojoj...
Kada polako odustajem slomljena sva,
pozovem tebe jer samo ti imaš
snage ići do beskraja...

Sad shvataš da slučajan izbor nisi
niti beznačajna kreacija mašte moje.
Stvoren si da zajedno dve duše hode trnovitim
putem do večnosti duge...

Nije slučajan izbor... zaista mi se dopada kako pišeš, a nadam se da taj neko koga oslikavaš u ovoj pesmi postoji i da je svestan koliko ti znači.

Naslov: Re: SAN 24/4/2011, 3:14 am

Dreamcatcher ::

LANE ::: Nisi moj slučajan izbor,
niti si jedna maštovita kreacija
stvorena da ispuni bledu prazninu.
U tebi ima mnogo više...

Kada poželim da plešem na kiši,
pozovem tebe jer ne strepiš
da budan sanjaš snove moje...
Kada sam usamljena u pustoj noći,
pozovem tebe jer svetlošću svojom
obasjaš tišinu postelje moje...
Kada nemiri vladaju srcem mojim,
pozovem tebe jer plamenom bojom
uneseš toplotu daha tami mojoj...
Kada polako odustajem slomljena sva,
pozovem tebe jer samo ti imaš
snage ići do beskraja...

Sad shvataš da slučajan izbor nisi
niti beznačajna kreacija mašte moje.
Stvoren si da zajedno dve duše hode trnovitim
putem do večnosti duge...

Nije slučajan izbor... zaista mi se dopada kako pišeš, a nadam se da taj neko koga oslikavaš u ovoj pesmi postoji i da je svestan koliko ti znači.

Postoji..diše...uzima ali mislim da taj dah drugima treba više hepi

Hvala,ja učim od svih vas

Naslov: Bezglas 24/4/2011, 3:26 am

Ne možeš, ne osetiš,
izgubljen u senci,
nepovrata trena
vrelog daha.
Nestao u bespuću
zaludne vizije sjaja,
lažnih odraza senki,
tamom obasjanih sanja.
Digni se,
ne dozvoli prvom udaracu,
da slomi te,
urlikom bola oseti
vrelu krv u ledenim venama.
Pruži bolni obraz,
nek uzvrati toplim osmehom,
rušeći tamne pobude,
šakama nadmoćnim
u borbi požude.
Udahni s mladog izvora,
nemošću vrelog daha,
vrelu kap usuda,
nepovratnog otkucaja
bezvremena.
Daruj poslednji uzdah,
satrane duše,
bezglasom nestalih dodira,
izbledelih u patnji borbe
zloduha privida spokoja.

Naslov: Slepi slikar 25/4/2011, 2:29 am

Slabost zbori
presuhlim grlom,
nemoćnim da zaori
utihlom vatrom,
potopljenom bujicom
praznih reči.

Oslušni ih,dodirni,
ne možeš...
Nestale u mirnoj ruci
slepog slikara,
koji je davno risao
plamenom bojom
beskraj svog sanja.

Osvrni se,pogledaj
zjapiš u bledosti
ništavnog očaja.
Sledjen u tami
slikaš bezvrednu
sliku prijašnjeg sjaja,
nesvesno ispustivši
bistar pogled
u mnoštvu bučnog
aplauza bezglasa.

Ne skrivaj
minulim godinama
sledjene ruke,pruži
ozebli dlan,primiću ga
lavom požude,udahnuti
ugasli vulkan.

Vratiti bistro vrelo
izvoru,pomućenom
trenom zanosa,
ništavnog privida,
iluzijom
budnog pogleda.

Podeli bol koja
izjeda poslednju kap
nemira,baci je
u vetar zaborava.

Dozvoli da primim
dah nedodira,
oslikajmo večnu sliku
postojanja
budnog slikara
večnog sanja.

Naslov: Svet tišine 26/4/2011, 12:52 am

U svetu tišine vodim
krvave bitke,boreći se
bistrim pogledom s
nemirnim uzdahom.

Izbledelim svetlom
tražim izgubljeni trag
sećanja,zakopan negde
igrom radoznalih pogleda
smorene dece u
svetu lažnog sjaja.

Poželim se priviti
minulom čednošću,
sigurnom zagrljaju
nepovratnog vremena,
ispunjenog nežnošću
ne znanja.

Ugasiti slepoočinice
večnim mirom,ostavljajući
drugima da vode
besmislenu bitku
svetla i tame.

Koristim darovani svet,
omotavam nemošću
paklene urlike
besciljnih pogleda,palim
vatreni oganj očima.

Skidam nemoć trepavicama
ocrtanim mračnom notom,
crtam im beskraj
plamenom bojom.
Goreće srce
diše vreli otkucaj
večne želje
za životom.

Naslov: Re: SAN 26/4/2011, 5:17 am

a ja sam je procitala vec 6 puta
i opet ne znam sta da napisem,
kod tacke nemo iz mene krene..
Lane, vezala sam se, pomozi!
Hvala, sad mi moja najlepsa..
..trebace dani da osmislim,
pokusam da i ja tebe zagrlim pesmom SAN - Page 3 590247

....do tad, srcem cu SAN - Page 3 590247

Naslov: Re: SAN 26/4/2011, 5:29 am

midjika ::: a ja sam je procitala vec 6 puta
i opet ne znam sta da napisem,
kod tacke nemo iz mene krene..
Lane, vezala sam se, pomozi!
Hvala, sad mi moja najlepsa..
..trebace dani da osmislim,
pokusam da i ja tebe zagrlim pesmom ....do tad, srcem cu

Već sam ja srce dobila,ne sećaš se...nema dana kupi ih brzinom munje a nek drugi za tebe prave duge SAN - Page 3 590247

Naslov: Re: SAN 27/4/2011, 12:48 am

meseceva rosa ::

Hvala je malo... hepi

i ovo bi bilo premalo Prelepa je hepi

Ko zna zna...

Naslov: Navika 27/4/2011, 12:56 am

Reći ćeš
u trenu slabosti
neka me ne oseti
u tihim noćima,
nestao prvom
zrakom svitanja.

Pomisli ćeš,
ostavljam trag,
dahom nemira,
presušiti izvor vatre
telu koje gori
glasom požude.

Pustiću te,
uveriti da si ostavio
sušu vrelom telu
pregladnom da ispija
iskricu privida,plama bez
iskona sjaja.

Uživaću
gledajući te,
kako nestaješ u
bledilu nemoći.
Ispijaću
žednim grlom s
bistrog izvora
svetlost,da ugrijem
usnulo telo.

Spraću
ostatke nemih dodira,
oživeti utihli vulkan
bez mrve kajanja,
ne mareći za utihlim
žarom strasti
punog sjaja.

Naslov: Prva ljubav 28/4/2011, 2:46 am

Nesnosna bol
dušu noćas izjeda.
Dubokim ugrizima,
zverksim ubodima kida
poslednju mrvu spokoja.
Zašto tražim nestalog?
Upornim koracima
vraćam klupi sećanja
odraz zanesenih srca,
ugašena nedorečenim
vremenom,zakopanim
igrom zle sudbine.
Dugo ti ime nisam dozivala,
zatrpala sam trag
našeg postojanja,
nadajući se povratku u san.
Kula Gardoša
čami samoćom,
bez vrelih dodira
mladih pohotljivaca.
Tu smo bili,
klupu ovekovečili,
sebe u platnu vremena
usput izgubili,
kao da nismo ni postojali.
Pod nebeskim plavetnilom
iste snove kovali,
halavošću grabili
sunčeve zrake,
hraneći premlade duše
bezuvetnom ljubavlju.
Sad nazirem
u umornim očima prijašnji
dah za životom,
pogledom kazujem
nedorečeno.
Pridji mi,
ne strepi od
tamne požude koju ti nudi
ruka svetlosti.
Zgrešimo,
ugrijmo usnulu klupu
beskrajnim sjajem,
makar na tren.
Ne dozvolimo da
spomen nedosanjane ljubavi
padne u večni zaborav.

Gost

LANE ::: Volela bih

Na tren udahnuti miris proleća ranog,
njime otopiti tragove besanih noći,
krojene hladnim prstima tihe samoće,
zrnom magije tvoje zatvoriti u davno sećanje.

Obojati meke usne mirisom tvojim,
poslati nežnost s njih prvim vetrom.
Livadnom rosom snene obraze umiti,
tvojim dahom ih zarumeniti.
Cvetnim latima na uho mu šapnuti,
da u meni još gori plamen ljubavi.

Ako ga ne nadješ mirisom svojim,
nežno mi pokupi kristalne suze s lica,
kišom speri rumenilo svoje
zrnom magije vrati hladne zimske noći
latima svojim skroji postelju moju
da večno sanjam ljubav svoju...

Naslov: Re: SAN 28/4/2011, 9:35 pm

Žar ptica ::

LANE ::: Volela bih

Na tren udahnuti miris proleća ranog,
njime otopiti tragove besanih noći,
krojene hladnim prstima tihe samoće,
zrnom magije tvoje zatvoriti u davno sećanje.

Obojati meke usne mirisom tvojim,
poslati nežnost s njih prvim vetrom.
Livadnom rosom snene obraze umiti,
tvojim dahom ih zarumeniti.
Cvetnim latima na uho mu šapnuti,
da u meni još gori plamen ljubavi.

Ako ga ne nadješ mirisom svojim,
nežno mi pokupi kristalne suze s lica,
kišom speri rumenilo svoje
zrnom magije vrati hladne zimske noći
latima svojim skroji postelju moju
da večno sanjam ljubav svoju...

Mislim da sam najbogatija osoba,Ptico uzeste mi dušu u kratko vreme,a škrto je čuvam i ne dam nikom ali vama uvek hepi

Počinjem da vraćam veru u ljudskost hvala od neba do nazad hepi

Naslov: Dva sveta 28/4/2011, 11:43 pm

Dišem,živim,
ne tavorim izmedju
dva sveta,
u senci nedodira.

Uzimam,
kidam sivilo,uživam
igru požude.
Ne stidim se,likujem
nad sivilom bledosti
zablude tvoje.

Stvaram,krvlju
ranjenih zveri
sliku bola,
na kojoj počivaš
u tragu sećanja.
Rišem bledom liku
rumenilo života,
dajem uzdah srcu
koje tišinom kuca
notu spomena.

Ne žalim te,zgaziću te,
urezati prljavim plesom,
utihlom telu ritam
strasnih nemira.
Pritom ću gledati
nekad snažan prikaz
muškarca,izgubljenog u
mnoštvu prozira.

Nemam milosti,
urezujem poslednji put
kap strasti,
vodjena pohotom ,
dajem svom plenu
životni uzdah.

Vatrenim slovom
pokušavam oživeti nemir,
risati bezliku svetlo,
zaludan pokušaj.
Moja muza nestala je,
kratkim trenom nesanice,
utopljena u mnoštvu
kričavih boja.

Naslov: Neprobudjena 30/4/2011, 1:00 am

Govorio si, vratiću se,
u jednom junskom danu,
urezan u kutkak srca
koje čeka.

Još jedan topli jun
će proći snivajući zaludno,
plamen starog otkucaja.
Otvaram usnule kapke,
prizivajući očima davni sjaj,
zanesenog pogleda.

Upijao je s tela vatru,
ne bojeći se vrelih uzdaha
bludnih usuda.
Šarao strasni dah,
ostavljajući vlažni trag
ludog plesa, mladih tela.
Zavodljiva igra nestade,
ostao samo nedorečeni san.

Sad nazirem samo iskru
u maglovitom pogledu.
Urlikom želim probuditi
svoga tvorca,
koji je veštim rukama kovao
neprobudjenu ženu.

Lutam kao senka,
tražeći odsjaj minulog sna
da bi vratila dah
duši koja čeka
trag nedosanjanog vremena.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Tragove ostavljaš Lane...lagano...tanano... SAN - Page 3 590247

Naslov: Re: SAN 30/4/2011, 1:23 am

strelica ::: Tragove ostavljaš Lane...lagano...tanano...

Imam jakog mentora iza sebe.... SAN - Page 3 590247

ovako kaskam jer bih dobila hepi

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

psttttttttttttt....zidovi imaju uši.... Wink