LJUBAV, SMRT I SNOVI

Naslov: Re: SAN 18/6/2011, 5:38 pm

Vir sećanja

Dok pišem i čekam te
plutaš oblakom sjete.
Telom strujiš
drhtavim jecajem,
budeći uspomenu
na utihli san.
Kao dim cigarete
upijan u vrelim noćima,
sad tinjaš po porama
s mirisom svitanja.
I srećna i tužna
u crvenom sutonu
osluškujem bat
poznatog koraka.
Poželim spomen na nas
da potopim
u rijeku zaborava.
Dugo besciljno tražim
izgubljen talas
u dubokom viru sećanja.

Naslov: Re: SAN 18/6/2011, 6:35 pm

More suza

Dok more suza
sliva ledeni dah
po rubovima srca,
oči ćute.
Zatočene vriskom bola
čame u praznini
jecajući iskrom tuge.
Tišina diše
pod trepavicom
u sjetnom sjaju
i pljusku bola.
Usukani pogled
u obali uspomena,
slepo lebdi nad plavetnilom
tražeći prosute snove
u talasima sećanja.

Naslov: Re: SAN 19/6/2011, 1:15 am

Ranjena senka

Nikad nismo bili Mi,
niti smo istom snu hodili.
Nismo ni postojali...
Ovenčala nas čaša tuge
u trenu bola.
Pehar bluda
ti sputane korake
nemirom bodrio,
mameći čiste stope
da slede tamnu požudu
dugo svetlom spiranu.
Nisi ni znao kuda hodiš...
Pratio si divlji zov
skriven u bezglasnom otkucaju
životinje na umoru...
Na ranama miris
ustajale krvi čeka
da zavrijem vene,
vatrom zavidam
blede ogrebotine.
Samo okrznut izlaziš
iz bitke dva ratnika
u moru besanja.
Okreni klonulu glavu
i umorni pogled
upri u senku do tebe...
Stoji zgrožena
nad patnim vapajem
okrznutog odraza
dodirom svitanja.

Naslov: Re: SAN 22/6/2011, 12:50 am

Vizija sna

Opet si u snu koga nema.
Gaziš predugo
zgrčenim stopama
po odrazima senki
prekrhkih za njega.
Gordo stojiš zazivajući
sudnji dan,
a saplela te
zraka svetla.
Skučen tavoriš
u iluziji prošlog,
zanoseći se kidaš
i tren sadašnjag.
Budućem pripisuješ
zlu kob
vlastitog pada.
Dok bolom vrištiš
ne čuješ milovanje
poniklog svitanja,
strepeći da ne umije
umorno lice
palog Andjela.
Zaprljane stope
leže na satranom obrazu
zgaženog odraza,
brišući tragove crnice
od memljivog svetla.
Škrto gasiš Nebo
da ne zaori
gromovima istinu
i utihnu viziju
predugo tvorenu.

Naslov: Re: SAN 24/6/2011, 12:59 am

Tuga

Poslednji put prosipam
iskre tuge
u praznu noć.
Grijem sjetnim dahom
mrvice sna,
nežno plutaju
u praznini okna.
Milujem jecajem bola
probudjen pogled,
da ne luta mrakom
kroz uspomenu.
Zadržavam tren
klatna vremena,
upijam sjaj
ostavljen u suzi
da sliva nemi drhtaj.
Tama kad me pokrije
tišinom misli,
nek tinja telom
budeći čežnjom
prekinut san.

Naslov: Re: SAN 25/6/2011, 6:44 pm

Vatra u pepelu

U tišini noći bežim
pod okrilje sjeti.
Omotana plaštom
od tananih niti,
vezem još jedno
besanje po rubovima
tugom obrubljenim.
Nebom tinja vatra
dok bujicom misli kupim
Zvezdani prah,
da oslikam prazninu
nemirnoj duši.
Gore sećanja
po usnulom telu budeći
zaborevljen san.
Prelazim drhtavom rukom
po usnulom telu
da pronadjem iskru
tvog dodira,
da slije mrvicu sjaja
hladnim porama.
U senci Meseca
skrivam bol
vrelog srca,
da bezglasno ne ćuti
dok tudje ruke zaludno bude
plameni otkucaj.
Zaglušujem svitanje
čuvajući te nesanicom,
dok zebnja uliva
Mesečevom rosom
nemi glas.
Vatrena duša noćima
beži uspomeni
dok sjetnim korakom hrli
pepelu prošlog vremena.

Naslov: Re: SAN 25/6/2011, 7:33 pm

meseceva rosa ::

Rosice sad kad napadnu sumorne misli hrlim tebi da ih razbiješ nežnim stihom,kao i neumornom prijateljskom rukom.Hvala rosice,divna si hepi

Naslov: Re: SAN 25/6/2011, 7:41 pm

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: SAN 25/6/2011, 7:54 pm

meseceva rosa ::

Slika je predivna rosice kao i ti,lepša nego pesmica.Zračiš pozitivnom energijom,ulepšala si mi sumoran dan.Ne postoji "hvala" koje bi bilo dolično za opis tebe u našoj oazici mira. hepi

Naslov: Re: SAN 25/6/2011, 11:41 pm

Izgubljen osmeh

Ne traži me
tamo gde su narcisi,
gde miriše prevara
vedrog svitanja.
Ne traži me
u jutru koje obećava
osmeh licu,
tanana tkanina tuge
na usnama vlada.
Ne traži me
u svežoj rosi,
zasenjuje bledost bola
zgrčenog po rubovima.
Potraži me
kad tama prekrije
tišinu noći.
Naći ćeš medju
svicima Neba,
bljesak svetla
s tvojim imenom drhti
na sjetnim usnama.

Naslov: Re: SAN 26/6/2011, 2:06 am

Suze zaborava

U kutiju zaborava
tugom te spremila,
ne sluteći da miris tebe
još vrije venama.
Krivim vetar
za nemirni dah,
ostavljen na telu
da samoćom počiva,
dok krvlju vrelom
šapćeš dodir kajanja.
Uzimaš mi srce
tišinom noći,
znajući da vrisak
bola izaziva.
Suncem kriješ se
u bezbrižnoj zraci,
dok umivaš
ostavljeno crnilo.
Suze te pomutile
nisu s otkucajem
prolaznog vremena.
Izlile su more nežnosti
da speru sjetni trag,
ostavljen u magli
samotnih uzdaha.

Naslov: Re: SAN 26/6/2011, 2:21 am

svasta pokrenes u meni....nocas si nezna...
SAN - Page 6 20061012-u%C4%8Denje

Naslov: Re: SAN 26/6/2011, 2:47 am

midjika ::: svasta pokrenes u meni....nocas si nezna...

Zato što si ti tu,i Rosica me danas oraspoložila slikama a i vas ću videti uskoro
hepi

Naslov: Re: SAN 26/6/2011, 9:25 pm

Modra ruža

Kažeš tvoja sam
modra ruža.
Pustila korijenje
u pustinji tuge.
Ne mirišu latice
na nežne dodire,
već boli trnje
zalivano strašću.
Reći ćeš isto je,
da ljubav kao
bršljen širi se
po srcu trujući
ga požudom.
Kad šapat tuge
prozbori tišinom,
smiruješ noć
vrelim uzdahom.
Dok oriš tamom
oštriš trnje
za tudje ruke,
znajući da Sunce
donosi zrakom istine
kraj divlje igre.
Ukorenjen boliš
na usukanom telu,
kad jutro rosom
ubije miris
i svežinom
pomiluje trnje.
Ne vidiš u mraku
plavetnu caklinu,
kad suzama srama
gasi vatru bluda,
puštajući vrisak
ljubavnog bola.

Naslov: Re: SAN 27/6/2011, 3:25 am

Sjetni dodir

Mislima pratim staze
prekrivene oštrim
kamenjem,
odronjenim udarcima
nemirnih vetrova.
Na krhotinama
krvava slova
ispisana vrelom krvlju.
Milujem zebno
ostatke uspomene.
Vatra ugašena
curi dlanovima,
izazivajući
grimasu kajanja.
Poželim da razbacam
olujnom burom
tragove tvog imena.
Dugo uzimaju
žar osmeha,
tinjajući sjećanjem
na drhtavim usnama.
Iskra nade ostala
u bolom obrubljenim kutovima,
željnih dodira nežnosti
nedorečenih priča.

Naslov: Re: SAN 27/6/2011, 12:17 pm

Pesma noći

Ne znam da li te noćas
donosi miris kajanja
ili samotni jecaj...
Znam da si tu,
pevaš šapatom
najlepši stih
žudnih uzdaha.
Lebdiš u vazduhu
posramljen od vatre
u zanesenim očima.
Pratim te u nadi
da u tami mojih snova
dolete ćeš na okno
tugom zamagljeno...
Ili ćeš me lepršavim
krilom jutra probuditi
i čežnju razbacati
po livadama zaborava?
Pusti glas tuge
nek zaori da uspomenu
duša preboli,
u noći punoj
ljubavnih stihova.
Ne gasi svežom rosom
stope nemira,
da ne utihne hladnoćom
plamen srcu.
Možda okrilje jutra donese
na tudjim rukama
večni zaborav,
za pevača promuklog dodira
pred dahom svitanja.

Naslov: Re: SAN 28/6/2011, 4:49 pm

Besanje

Na zgarištu zabluda
kidam mjehurić,
dok pluta po telu
peče prazninom kožu.
Povijam rane
besramnom rukom,
da iscuri gorčina.
Smrt miriše
nad vrelim telom,
gušeći mahovinom
razigrane pore.
Da li se vidiš
na slici besciljnog sna?
Lutaš njime
tražeći izvor
pomućen gnojem
klonule požude.
Svladala je
Sunčeva zraka,
lomeći slatkost
slanom suzom
usukanog pogleda.
Kap po kap
korila se
ustajalim dodirom,
tvoreći krastu
koja izaziva gnušanje.
Pod nemirnim prstima
drhtiš u vatri
ugašenog plamena,
zazivajući košmar
budnim očima.

Naslov: Re: SAN 30/6/2011, 1:52 pm

Nedorečeno svitanje

Utihni me ako sam preteška
slomljenim godinama,
koje pod ramenom života
drobiš u prah sećanja.
Dižeš ruke
nad mirisom jutra,
gušeći zveket reči
ne ispisanih zebnjom svitanja.
Dok brišeš tragove
tamne požude,
s bele hartije kidaš
uzdahe iskonom davane.
Slivala se boja istine
nestvarno raskošna
za budne poglede.
Glasan smisao ne vidiš
usukanim očima,
ne spremnim
za priznanje svoga udela.
Mimoilaženja besciljna
čame u praznim redovima
jecajući tugom besmisla.
Drhte pod zebnim prstima
čekajući žive boje,
da ispišu nedorečen san
u svetu besanja.

Naslov: Re: SAN 1/7/2011, 10:24 pm

Noćas me neće pesma.
Samoća se poradja,
puštajući vrisak tišine
da zagluši šum
haljine od tuge.
Skidam plašt sjete
dok grlim čašu bola,
koja grije telo
mamurnim dodirima.
Sapliću se misli
rušeći nemir srca,
dok vatra u grlu
peče slanom suzom.
Nepresuhli izvor
kajanja izvire
iz lošeg vina,
koje izaziva košmar
pijanim očima.
Teturajući u mraku
uz svadju sveća,
dok trepere u ritmu
tame i svetla,
kačim ciljeve i tugu
na križ nekih
jačih ruku.

Naslov: Re: SAN 2/7/2011, 12:12 am

Zgarište tuge

Dok noć spušta
kandze naoštrene
krvožednom tišinom,
letim previsoko
nad tinjajućom utrobom
podmukle zveri.
Vodjena bunilom misli
ne svesno se nadam,
slomiću je udarcem
bistrog oka.
Lomi me na pola
vriskom tuge i bola,
sapliće srce
urezujući pečat nedodira.
Dok nemilosrdno hropće
ispuštajući jecaje patne,
nazirem trag tebe
u rečima zlobe.
Pobedjena duša
moli u očaju,
da prekineš suludu igru
sećanja na hladnu ruku,
i ogarke svoje ugasiš
na tudjem zgarištu.

Naslov: Re: SAN 3/7/2011, 2:58 am

Zloglasna nota

Gorče ti je ime
od zore zloslutne.
Reči ti bičevi
izoštrenih čula
za uzdahe tuge.
Krojiš dane
crnom bojom
da sapleteš korake,
dok crnica leži
na drhtavim kolenima.
Umivaš zgrožene ožiljke
trljajući sol rani
koja peva bolne rime.
Titra ti ironija
u kutku osmeha
željnog svežeg udaraca,
dok se kroz slani stih
nazire tvoj lik.
Prelomi ostatak vazduha
dok traje pesma ova.
Kad utihne suza
modrih nota,
ostaćeš zatečen
težinom dorečenom.

Naslov: Re: SAN 4/7/2011, 3:35 am

U jutrima sna

Utapam tragove
života bezvrednog
u ciničnoj postelji.
Ravnodušni rubovi,
mirisom tvojim porubljeni,
dok treperiš sujetom
u vlažnom snu.
Zašto ne ličiš
na druga lica,
da te okrznem bez osmeha?
Nisi početak puta,
Nisi ni kraj.
Negde izmedju
jave i sna vladaš,
uzimajući poslednji
uzdah života.
Čujem kako šapćeš
sve što ne želim čuti,
dok pogledom kazuješ
da nisam bedna.
Stvaraš očaj na licu
da poželim nestati,
da bunilo vatre i tuge
zauvek prestane.
A onda...
Pogledom miluješ
sludjene oči,
tešeći prekinut san,
ušuškavajući ga u jutro.
Dok lomiš dane ludilom,
noću haraš dodirom,
padam na kolena.
Kupeći ostatke sebe,
izmedju života i smrti
ne hineći da li ću se podići,
usne ti još jednom dotaknuti.

Naslov: Re: SAN 5/7/2011, 11:13 pm

Iluzija bljeska je tu

Iluzija pred očima,
Laž nastanjena u oknima.
Utopija opipiljiva lebdi
Zenicom mrtvog pogleda.
Ironija odsjaja
Jeca u nedrima,oreći u
Ambisu bez izlaza.

Bljesak u praznini
LJubi krvnika,
Emocijom patnika.
Sikće zmija nadvita
Kezeći se dok uživa u
Agoniji smrtnika.

Jednu po jednu
Epizodu bolnih urlika,

Trpi srce dok otkucava
Utopiji kraj,iluzijom živog uzdaha.

Naslov: Re: SAN 5/7/2011, 11:23 pm

Tiha nežnost

Pogledom te milujem
sad kad nije važno
šta snivam osmehom.
Kutovi smedjom bojom
orošeni dok mirišu
na limunov sok.
Potamneli ogarci
oporost zbore,
dok rumenilom žudno
ispraćaju uspomene.
Zalutalo oko nemirom
medju zloglas košmara,
dok mazno ti šapuće
da nisi otišao nikada.
Nastanjen u grudima
boliš istim žarom,
dok gordo skrivam
nežnost ubijenu javom.

Naslov: Re: SAN 8/7/2011, 12:46 am

Dodir noći

Vraćam se mislima tebi
dok tišina noći
nosi miris ludila.
Soba puna nostalgije
buči toliko da misli ubija.
Mogu dodirnuti tugu,
dok lebdi
u nemosti postelje,
koja jeca
za strasnim dodirima.
Nedodir slavi
noćas dok svira
bezglasje spokoja.
Na telu vlada
trag nemira dok srce
nemirno sniva
o bučnim noćima.
Bunilom odzvanjaš
u setnim očima,
dok dim samoće
peče vrelim dodirima.
Noćas ciganka tvoja
čeka u kafani bola,
da ispije zadnju
čašu tebe
dok ne svane zora
bez tvog imena.

Naslov: Re: SAN 8/7/2011, 2:41 am

Miris beznada

Moji usponi i padovi
naziru se u mirisu
tvog imena,
na uzglavlju
crnog beznada.
Na tren sam
sigurna svetica,
u bolu tvog zagrljaja
bludom obeležena.
Venčaj me tugom
dok lomiš dvojnu dušu
nesnosnim mukama.
Poželim da izadjem
iz kruga ludila,
u kojem gubim i dobijam
ne znajući da li sam
sretnica ili patnica.
Okončaj muku.
Stavi me pod
dugu besmisla,
gde me lediš i kameniš
dok vene nežnost
i čistoća ljubavi
u ludilu sebičnih želja.

Naslov: Re: SAN 8/7/2011, 3:09 am

Utočište

Kad zaboliš razbacam te
po bledilu nekih drugih ruku,
da ne čamiš tugom
na gladnom telu.
Stavim te u kut srca
gde požuda ne vidi
tudje uzdahe,
izigrane u igri nadmoći
dve sujetne duše.
Guše se ljubav i tuga
dok gužvaju bludom
dvoličnu postelju,
borbom nadmoći ovlaženu.
Utočište tražim
u nemirnim dodirima,
da ne utihne nežnost
potrebna za ljubav
s malom dozom istine.
Većine se ne sećam
jer sam dugo osmehe
u nemirne ruke slivala.
Sejem vrelu krv
izazivajući gnušenje,
dok gordo lice
pobire urod nedodirom.
Ironija ljubavi škripi
pod prašnjavim stopama
budeći pokajničku suzu
iako je nema.
Ćuti u tupom pogledu
dok plače istinom nad
izgubljenim vremenom.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

LANE ::: Utočište

Kad zaboliš razbacam te
po bledilu nekih drugih ruku,
da ne čamiš tugom
na gladnom telu.
Stavim te u kut srca
gde požuda ne vidi
tudje uzdahe,
izigrane u igri nadmoći
dve sujetne duše.
Guše se ljubav i tuga
dok gužvaju bludom
dvoličnu postelju,
borbom nadmoći ovlaženu.
Utočište tražim
u nemirnim dodirima,
da ne utihne nežnost
potrebna za ljubav
s malom dozom istine.
Većine se ne sećam
jer sam dugo osmehe
u nemirne ruke slivala.
Sejem vrelu krv
izazivajući gnušenje,
dok gordo lice
pobire urod nedodirom.
Ironija ljubavi škripi
pod prašnjavim stopama
budeći pokajničku suzu
iako je nema.
Ćuti u tupom pogledu
dok plače istinom nad
izgubljenim vremenom.

Duša...koliko god bežali od sebe..jedino i sigurno utočište je baš ona. U večnoj borbi izmedju ljubavi i istine, kad srce kompas gubi, ona je tu.Kao sklonište.Duša ima oči...pa vidi put...

Naslov: Re: SAN 8/7/2011, 3:32 am

strelica ::

LANE ::: Utočište

Kad zaboliš razbacam te
po bledilu nekih drugih ruku,
da ne čamiš tugom
na gladnom telu.
Stavim te u kut srca
gde požuda ne vidi
tudje uzdahe,
izigrane u igri nadmoći
dve sujetne duše.
Guše se ljubav i tuga
dok gužvaju bludom
dvoličnu postelju,
borbom nadmoći ovlaženu.
Utočište tražim
u nemirnim dodirima,
da ne utihne nežnost
potrebna za ljubav
s malom dozom istine.
Većine se ne sećam
jer sam dugo osmehe
u nemirne ruke slivala.
Sejem vrelu krv
izazivajući gnušenje,
dok gordo lice
pobire urod nedodirom.
Ironija ljubavi škripi
pod prašnjavim stopama
budeći pokajničku suzu
iako je nema.
Ćuti u tupom pogledu
dok plače istinom nad
izgubljenim vremenom.

Duša...koliko god bežali od sebe..jedino i sigurno utočište je baš ona. U večnoj borbi izmedju ljubavi i istine, kad srce kompas gubi, ona je tu.Kao sklonište.Duša ima oči...pa vidi put...

Ne volim da bežim od sebe zato i postoji ovaj kutak.Drago mi je što ga ti podržavaš hepi

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Znaš da te od početka pratim...slično, na momente gotovo isto dišemo...Rekla sam ti pre par meseci...pesme se dušom pišu...nikako drugačije...Samo onda su pitke kao vino i samo takve opijaju...Na dušu liče... SAN - Page 6 590247

Naslov: Re: SAN 8/7/2011, 4:04 am

Volim da me pratiš i opališ po koju packu,nekad me ta duša odvede u ne željenom pravcu...Evo jedna za nas

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Lane...neverovatno...upravo sam u ,,muzici,, istu pesmu postavila...i posvetila je tebi...E to je taj govor duša...energija koja kruži izmedju nas...Kao nepresušna reka... hepi

Naslov: Re: SAN 12/7/2011, 2:27 am

Uzalud trošiš reči

Usukane reči ostavljam
Zgrčene u grlu da odstoje.
Akord tuge da ne obistini
Ludilo nad nama.
Ulivaš besmisao
Dvojne duše dok

Trunemo u zabludi.
Roje se zvezde već ugašene
Oslikavajući iluzije razotkrivene.
Šume padom slikajući
Iskre uspona osudjenih
Škripom bunila na propast.

Ruše se vizije stvorene
Epizodama borbe već izgubljene.
Čemer se oseća dok razbacuješ
Imitat nas budeći izgubljen san.

Naslov: Re: SAN 12/7/2011, 4:18 pm

Strah

Tavoreći u nedoumici
zaboraviljaš na dzelata
koji veštim prstima
zbunjuje Sever i Jug.
Seče tanane niti
dok poteže život
igrajući jeftin trik.
Slika svetlost tamo
gde Sunce ne dopire.
Željni životne spoznaje
saplićemo vlastite sudbine,
zaboravljajući na bitke
krvlju tvorene.
Ne moraju biti
unapred izgubljene,
dok ližemo rane
misleći da ih umorne stope
ne mogu pregaziti.
U bučnom vašaru
gube naizgled slabi.
Otrgni nemoć dok
cereći uzima
dah života,
udahni nemir
koji Nebom vlada.
Ne biraj strane Sveta
jer premali smo
za prostranstvo nevolje.
Radi ono što najbolje znaš.
Pevaj ode ljubavi
da i ponikao san
ne saseče strah
koji jednako diše
u svima nama.

Naslov: Re: SAN 13/7/2011, 5:22 am

Lice jave

Podsmeh titra
u snenim očima.
Pokušam prepoznati
lice koje zebno beži
od pogleda.
Ne sliči licu koje leži
na drhtavim grudima.
Čelo orošeno
tragovima bluda,
dok nastavlja
dvojnu igru
pred ljudima
bez lica i imena.
U zenicama ti ispisana
istina bunovnih misli,
koje lede i kamene
ime u oknima.
Jeftin naziv
za zanos u sjaju,
koji ispunjava
prazninu slepoočnica.
Nije bitno da li sam
kurva ili svetica,
dok gledam
izvor ludila.
Opijaš se noćima
telom prejakim
za reči svitanja.
Stenješ pred zoru
u grešnom vrisku,
koji ruši sve okove
svetlom jave sazdane.
Pravednik nisam,
niti mi je čedna postelja,
zato ne traži podstrek
u snenim očima.
Dok tama skriva
nemirne dodire,
ne brini za prljave korake.
Ćutim dok milujem
žedne usne,
znajući oporost skrivenu
u kutku osmeha.
Ne krivi me kad Sunce
obistini suhoću grča,
ja sam samo grešni odsjaj
u dahu dvoličnog lica.

Naslov: Re: SAN 14/7/2011, 12:26 pm

Skraćena verzija,dar od prijatelja

Naslov: Re: SAN 16/7/2011, 1:35 am

Nemost

Oporim vinom
gasiš žedj noći,
dok plavi svici trepere
obiljem života.
Da li šetaš noćas
medju njima,
ili me u vrelini
krvi opijaš?
Rojiš se u tami
dok nižeš dodire.
Peku razum
koji se ne skriva
pred zovom divljine,
strepi od rosnog glasa
hladeći ludilo.
Razbuktala mašta
ciničnom posteljom vlada,
dok pevamo odu nama.
Na uzglavlju jutra
šapće bezglasno sutra.
Poniremo iz Tame
u Svetlo grčevito
se držeći sna.
Dišemo u Svetu
gde vlada um,
koji ne oseti
šum beskraja.
Jadna moja muzo
privij se uz toplotu
grešnih bedara,
oslušni jecaj (ne)časnih,
dok ga jutro
belinom ne ugasi.
Bokovima predji
besramnom rukom,
prekrij telo
uzdahom života.
Umire osmeh greha
u čednosti jada,
ubijajući draž pesme.
Ona neće dočekati
osvit dana.

Naslov: Re: SAN 16/7/2011, 1:40 am

Joj, ovo mi je prelepo.....mnogo mi toplo i nezno SAN - Page 6 590247

Naslov: Re: SAN 16/7/2011, 2:00 am

midjika ::: Joj, ovo mi je prelepo.....mnogo mi toplo i nezno

Samo si ti prelepa i nežna...dodji grli me i viči noćas da utišaš ovu tugu hepi

Naslov: Re: SAN 16/7/2011, 2:05 am

meni je ova pesma mnogo lepa.....mnogo, mnogo Smile

Naslov: Re: SAN 18/7/2011, 1:16 am

Pecurke na kisobranu

Pusti me noćas na dlanove
Euforijom bunila da opstanem.
Čuj šapat kiše dok zove
Urlike sputane,
Kricima (ne)bitnih.
Emocije otrova počivaju

Noćas pod kišobranom
Apatije sumanutih misli.

Kuju urote da pokriju
Istinu trovanu bezimenim,
Štićenih besmislenom iluzijom.
Otrovanu krv poberi
Braneći se razumom,
Razrešenim svake dužnosti.
Arija ludila odzvanja
Noćas u agoniji
Umrlih čela,zatrovanih dahom samoljublja.

Broj poruka : 0 Datum upisa : 15.07.2011

Naslov: Re: SAN 18/7/2011, 2:02 am

Steppenwolf ::

Prelepa je...hvala od srca(mada mi ga manjka u zadnje vreme) hepi

Broj poruka : 0 Datum upisa : 15.07.2011

Ne manjka ti nista. hepi

Naslov: Re: SAN 18/7/2011, 2:32 am

Steppenwolf ::: Ne manjka ti nista.

Trebalo mi to noćas inače grizem Twisted Evil

Naslov: Re: SAN 19/7/2011, 12:17 am

Bezimena

Uzela sam
bezimene dlanove.
Položila na zanesene usne
dotičući slepu odanost.
Životvornost ispisana
na krvavim linijama,
usečena im istina.
Sanjam da ih ne vidim
u (ne)promišljenom snu.
Lica koje udišu danas
znajući da ih sutra nema.
Klanjam im se
kao sužanj,
svesna malenkosti
sujetne duše.
Ne važem da li držiš
trenutnu slabost,
ili opravdanu sumnju
za svoju nemoć.
Zgrčen me držiš
u ovoj noći koja
pravda slobodu
(ne)časnih pobuda,
u Svetu igre bez granica.
Veliki smo samo
u ovoj varci
zebnog grča,
na rukama presuhlim
od zaludnih bitaka.
Zorom me ispusti
tiho da niko ne čuje,
vapaj budnog trena.

Naslov: Re: SAN 20/7/2011, 1:12 am

Greh

Pustite me noćas
svetle melodije.
Oglušujem se
o sklad arija
pevanih u čast
palih bez čela.
Pevam u tihoj noći
sklapajući ruke
u molitvi koje nema.
Neuslišena ostala
(ne)dostojna.
Ne marim puštajući
glas.
Ljubav peče glasnice,
izazivajući umrlo dete,
da odano prati
izgubljeno ime.
Ne verna sebi
oplakujem rime
tvrdoglavom Bogu
previše tihe.
Da viknem,
probudiću sve
čega nema.
Pevam pesmu nezahvalna,
nad darovanim vremenom
u kome nas ima.
Greh na usnama
vapi za dodirom istine.
Deli osmehe
znajući da ne osete
tvoju slast.
Dišeš u telu
(ne)voljene.

Naslov: Re: SAN 21/7/2011, 2:23 am

Rodjena

Rodjena ponovo
pod pazuhom
ovlaženim grehom.
Gde sam,
ko sam,
ima li me
u znoju crnog snega?
Ponikla u ledenom
ne znajući koliko
me ima na orošenom
imenu bez imena.
Sjedjena čamim
tražeći oprost
što sam živa,
medju rebrima skučenim
za zamah neobuzdanih krila.
Legni na pramen
beskraja,
mekotom ti dodiruje
studeno lice.
Privij se na bezbrižne skute
ne probudjene žene,
oseti Nebo ponire
dok snivamo besciljne pute.

Naslov: Re: SAN 27/7/2011, 8:08 pm

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: SAN 31/7/2011, 3:10 pm

Tea ::

Hvala Tea

...Slika je baš baš za nju SAN - Page 6 590247

Eeee na ovom zajedništvu nam zavide