LJUBAV, SMRT I SNOVI

Naslov: Re: SAN 30/4/2011, 1:30 am

strelica ::: psttttttttttttt....zidovi imaju uši....

Ptahhhhh....samo zidovi?????? Twisted Evil

sam tvoj

Naslov: Uspomena 1/5/2011, 1:01 am

Bistrom zorom osetim
po usnulom telu dodire
neme ljubavi.
Vatra venama vrije.
Iz zebnih grudi beži jecaj,
kuca izdajnički glas.

Tiho šapće,nisi prestao,
još tavoriš u vrelom srcu.
Boliš istom snagom
a nestao si
u tišini minulog otkucaja,
iluzije bezvremena.

Ostavio iza sebe
neizbrisiv trag sećanja
prvih dodira,
davanih iskonskim sjajem,
večnog beskraja.
Želim zaustaviti tren
zvuka tišine,
kojim si me milovao.

Osetila sam u bezglasu
bljesak vrelog daha.
Poželeo si pustiti
vrisak iz suhog grla,
zaustaviti kratki sekund
darovanog vremena.

Gotovo sam opipala
gorući pogled,
traži radoznalim očima,
odraz plamena dodira,
kao nepobitni dokaz da
nastanjen si toplinom u
utihlom telu.

Uzdah ćutnje te odao,
strepni spokoj priznao,
da postojali smo,
u uspomeni živimo.

Naslov: Divlja vatra 1/5/2011, 11:15 pm

Udahni miris dodira
plamena požude,
neka te svetlom pokrije.
Ne strepi pred urlikom strasti,
tavoreći u besanju sivila
privida spokoja.

Pusti noćas
da nemirom vladam
belom posteljom.
Divljom vatrom,
porubima urežimo
vrelost tela.
Zverskim dahom
grešnih pobuda,
sperimo samotnu
tišinu bledila.

Ne slušaj nemi glas
koji razum govori,
utihni ga bludnim ritmom,
gladnih tela.
Prati nagon skriven
u polumrtvom otkucaju
drhtavog srca,
koje dugo prazninom kuca.

Ranim svitanjem
spašće željezni okovi,
dugo kovani u samoći
napuštene duše.
Spoznaćeš,
ako me ne bude
uz usnulo uzglavlje,
moćna tama zanosa
zaseni bljestavilo
iluzije sjaja.

Naslov: Java 2/5/2011, 10:59 pm

Ostavi me,
da bi me našao,
tamo gde tudje ruke
nisu kročile,
tamo gde tudji obraz
nežno miluješ.

Ne zovi me,
da bi me dozvao,
onde gde odzvanja
samo tišina nedodira.
Kada si odlazio ostavio si
buku vrelih dodira,
koji će večno disati
vatrenim dahom.

Ne traži me,
da bi me zadržao,
tu si,
dolaziš bez najave
utihlom noći.
Nemirom tame ulaziš u
spokojne sne,mameći sjaj
u izgubljenom pogledu.

Ne gledaj me,
kad znaš,
videti nećeš odraz senke,
svetlo me odnelo
sa svitanjem jave.

Naslov: San 3/5/2011, 3:13 pm

Znam da nisi tu,
razum to kazuje,
gluho srce ne veruje,
tiho šapće tu je,
pogledaj,
diše ti u grudima.

Osećam te,
držim te u sitnoj šaci,
ljubomorno čuvam,
strepim oduzeće te
rano svitanje.

Ne dam te,
iako znam da nemam te.
Curiš kroz zgrčene prste,
nemoćna od boli
stišćem dlanove,
zadržavam ukradeni
tren sećanja.

Znam da s jednim jutrom
ispustiću te,
umorna od bola,
poljubiću tudja usta,
u njima tražiti
ukus tvojih.

Srce će igrati prljavu igru,
naizgled razum pobedjuje,
zadržaću te varajući.

Ostaćeš skriven u
kutku srca,
vladajući njime u tišini tuge,
drugi će naizgled imati sve.
U njemu večno ću gledati
sjaj nedosanjanog sna,
neću dati da te odnese
zla igra sudbine,
živećeš tiho u uspomeni
usnule duše.

Naslov: Vatreni san 4/5/2011, 12:56 am

Krijem
usnuli pogled
velom magle.
Kroz teške zastore,
dolaziš prvom zrakom sunca.
Ne želim gledati,
niti se probuditi,
hoću zadržati tren
nemirnog sna.

Osećati vreli dah
žednih usana,
vrhove prstiju koji
klize bedrima,
grčevit stisak ruke
na bokovima.
Zadržati vatru plesa
umornih tela,
pustiti veštim pokretima
da plamenom igrom izazovu
vrisak strasti.
Upiti željnom telu
glas bludnosti,
ne dozvoliti svitanju
da te odnese
iz žudnje moje.

Ledena rosa najavljuje
svetla javu,
hladnoća prožima trncima
straha toplo telo.
Zla zora odnosi te,
svitanjem odlaziš
u tudji zagrljaj,
nosiš sa sobom gladne uzdahe,
ljubeći druge usne.
Ostavljaš trag strasti
na samotnoj postelji,
zatvaram kapke,
držim te u okrilju
vatrenog sna.

Naslov: Zver 4/5/2011, 8:28 pm

Molim vedri oblak
crnilom da se umije,
nadamnom da bdije,
mrakom nek me sakrije
od zveri svetla.
Oduzima sjaj osmeha
ništavnim dahom,
grize dušu,
grabežljivim ujedima.

Dozivam zrake sunca
da sačuvaju sjaj umornom licu
posle silnih udaraca,
sablasti gnusne.
Predugo vodim bitku
s zveri bledih uzdaha,
urliče besom kad ne zarije
oštre kandze u
ranjeno srce.
Žedna krvi vrele
lovi plen već dugo,
ispila bi zadnju kap života
umorne duše.

Bežim tami noći
da me zagrli,
zaseni put bezliku,
blještavilom obasjanom.
Naviknut na nemoćnost
uplašene žrtve
prati će je tamo,
zalutaće u bledilu očaja,
upašće u ponor beznada.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

LANE ::: Molim vedri oblak
crnilom da se umije,
nadamnom da bdije,
mrakom nek me sakrije
od zveri svetla.
Oduzima sjaj osmeha
ništavnim dahom,
grize dušu,
grabežljivim ujedima.

Dozivam zrake sunca
da sačuvaju sjaj umornom licu
posle silnih udaraca,
sablasti gnusne.
Predugo vodim bitku
s zveri bledih uzdaha,
urliče besom kad ne zarije
oštre kandze u
ranjeno srce.
Žedna krvi vrele
lovi plen već dugo,
ispila bi zadnju kap života
umorne duše.

Bežim tami noći
da me zagrli,
zaseni put bezliku,
blještavilom obasjanom.
Naviknut na nemoćnost
uplašene žrtve
prati će je tamo,
zalutaće u bledilu očaja,
upašće u ponor beznada.

Lane...i posle sunca ...i posle oblaka...izliješ osećaje u tami...i prodišeš..makar malo...znam to....A pesme stvorene u Tami....protkane bolom i besom...najtananije su i najlepše...po mišljenju moje malenkosti.....Onaj ko dušom piše....tako će i pročitati i razumeti tvoje stihove.....Ja u tebe verujem.... SAN - Page 4 590247

Naslov: Urod zla 5/5/2011, 2:07 am

Uzimao si,
vrele uzdahe,
vernošću davane.
Nisi uzvratio
ni mrvu osećaja,
tek bledi dah
napojio izvorom
vrela moga tela.

Gutao si pogledom,
upijavši topli dodir
kako bi ugrijao
hladno srce,
kako bi osetio
otkucaj života.

Da li sada kuca?
U bledosti
ostavljenog,
zarobljenog u igri
koju si sam tvorio.
Pitam se s čijeg
sad vrela crpiš
iskonski sjaj,
čije srce lomiš
hraneći se bolom
svojih žrtvi.

Ne postojiš,
ne dišeš,jer
presušio si mnoge
čiste izvore,
ostavljajući samo
crne suze.

Gledam te,
ne vidim ništa,
ne osećam,
jer kad ostaneš sam
spoznaćeš očaj,
čije si seme sijao
znajući da plodom
uroditi neće.
Poberi urod zlobe,
pokušaj na tren
okrepiti se njime,
uvidećeš da si gubio
jer nisi davao.

Naslov: Srce u tišini 5/5/2011, 10:35 pm

Zaspalo mi srce,
nestao otkucaj,
sakrila ga tama
da ne čami u grudima,
jecajući tugom.

Stvoreno da diše
vrelim dodirom,
ljubi krvavim dahom,
dočekuje nemirne korake
terajući osvit zore.

Sad se grozi bezlika
kojeg je davno u
dubinu sebe primilo,
nežnošću čuvalo,
vatrom milovalo.

Mrakom omotano
u osami čeka
vrelo bistog izvora
da tišinu spere,
vrati vatru srcu
koje u crnom beznadju
čezne da opet oseti
ljubavi drhtaj.

Naslov: Izmedju dva sveta 6/5/2011, 12:07 am

Ni na nebu ni na zemlji
stojim sledjena,
srca kamenoga,
predugo klesanog
urezima bola.

Plavetnilom nekad
u dubini duše,
srce vatrom diše,
olujnom burom nošena
crnom zemljom zalivena.

Letim morskim obalama,
plovim strasnim barkama,
telo grijem talasima požude.
Nailazim na morske hridi,
seku slasne uzdahe,
vuku me na crno dno,
nedajući da uhvatim
žudnje dah,
sputavajući sunca sjaj
da ozari lice
večne sanjalice.

Ni na nebu ni na zemlji
ledim se prelomljena,
plivajući izmedju jave i sna,
vetrom bacana u hridi udarala,
nebesko plavetnilo disala,
crnom zemljom zgrtana.

Na raskršću dva sveta
stojim birajući izmedju
svetla i tame,
duša dugo luta
željna spoznaje
odredišta puta.

Naslov: Re: SAN 6/5/2011, 7:29 pm

Omotanu u plašt vezen
od uspomena na prohujali
tren ljubavnih uzdaha,

Naslov: More bola 7/5/2011, 2:17 am

Noćas oblaci plaču,
slivajući more bola
obalama sećanja,
razbacujući ostatke nas
talasima zloglasa.

Burama bacani po
oštrim hridima,
izranjenih tela,
grčevito se držimo
znajući da tonemo.

Nemirno more
bilo nam je postelja,
protkana vrelim dodirima,
razbacana strasnim uzdasima,
prekrivena bludnim usudima,
pomoraca na putu
bezvremena.

Lebdeli plavetnilom
olujama nošeni,
crvenim sutonom se tešili,
u svitanju jednom nestali.
Nebo se zatvorilo,
crnu kišu pustilo,
uzburkalo površinu
povuklo nas u dubinu
crnog beznada.

Naslov: Sunce 8/5/2011, 4:47 pm

Nebo škrto suncu brani
dolazak na prozore
dahom sećanja zamagljene.
Skrivane gusto
vezenim zastorima,
čvrstim tkanjem
ruku umornih od
prividnog sjaja.

Želim pokopati uspomenu
i vratiti dah sunca,
osetiti milovanje
toplih zraka,
vratiti izgubljeni osmeh,
na utabanoj stazi
zaludnog nadanja.

Predugo nemirna kiša
pokušava sprati
crne tragove,
godinama urezivane
pečatom bola
zaspalom licu.
Utihle oči sklopile se
tavoreći u očaju,
nemoćne da razaberu
svetlo i tamu,
san i javu.

Patnim vriskom
dozvaću izgubljeno sunce,
da obasja pogled,
zrakom života,
probudi vrelo srce
da zakuca vatrom,
otkuca večni zaborav.

Naslov: Razbacane misli 8/5/2011, 7:05 pm

Kupim na hrpu
razbacane misli,
probirem one koje
nemirom dišu,
ostale bacam
zaboravu.

Svetlosti puno na njima ima,
uzdišu mirnim korakom,
dozivajući nepovrat
smrtnim dahom.

Bežim od njih
zebnim korakom,
umorna duša od
zaludne nade,
traži bistri izvor
da obasja nove pute.

Dugo je vrelo srce
kucalo note sećanja,
nedostaje mu vatreni ritam,
da zavrije ledenu krv
skladnom požudom.

Vraćam se potoku
da vetrom razbacam
iluziju sjaja,
krenem budnim mislima
ka beskraju da oživim
večna sanja.

Naslov: Vrelo 8/5/2011, 10:16 pm

Neću te tražiti,
doći ćeš sam,
željan vatre koja
iskricom bledo sjaji,
ugasila se u svetlosti
tvoje tame.

Vrenje trebaš
kako bi osetio
dah života,
nestao si u bescilju
sigurnog puta.

Dodji,
ispi s mladog tela
skrivenu požudu.
Neiscrpan izvor
s kojeg si upijao
strasne uzdahe,
iskonom davane
nije presušio.

Ne boj se,
istu ženu dotičeš
strepeći da ne nestane
ranim svitanjem,
ostavljajući te
u ništavnosti besjaja.

Poslednji put zaigraj
nermirnim prstima
po plamenom telu,
iscrpi iz svake pore
rumenu krv,
možda ćeš naći
ponovo smisao
svog postojanja.

Nestao si,
odneo te bljesak iluzije
svetlom obasjane,
sad tavoriš u osami,
uveren da dišeš
istom jačinom,
vladaš nadmoćno nad
tamnom senkom,
grčevito se držeći
trena sećanja.

Odnelo nas
klatno vremena
negde izmedju
jave i sna.

Naslov: Oprost 9/5/2011, 1:57 pm

Oprosti za
sve nežnosti
tišinom kazivane,
mislila sam da
utihle uši čuju
vrelu notu glasa.

Oprosti što
u zanesenim očima
nisi prepoznao osamu
hladnog tela.
Zaludno se nadalo
vrelom dodiru
razigranih prstiju,
da zavriju ledenoj krvi
vatru strasti,
našaraju bludne uzdahe
požudom.

Oprosti
pustila sam da iscuri
bledost daha
dlanovima nemirne duše,
uplašilo se toplo srce
da ne otkuca nesklad
mirnih akorda.

Oprosti
odnelo me svitanje
u spokoju nedodira,
nestalna duša
vodjena grešnom pobudom,
otišla tamom da luta,
pronaći izgubljen san,
i povrati minuli sjaj.

Naslov: Staza 9/5/2011, 10:17 pm

Ne volim miris prošlosti,
nozdrvama klizi
poput sablasti,
budeći zakopane
tragove staza koje
su trebale počivati
u večnom zaboravu.

Tugom uzdišu oči,
izlivajući urlik bola,
nemoćne da sklope
zamagljene kapke
pred iskopanim ostacima
crnog semena,
ljubavlju sejanog.

Mlade ruke rasipale
bogati urod
plodova iskona sjaja,
ne misleći na sušno vreme,
gazeći pupove
započetih sanja.

Umorne noge
kroče stazom ranjavajući
oštrim trnjem stope,
da krvlju pišu pesmu
prosutih uspomena,
nedorečene mladosti
izgubljenog sjaja.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Neka su i krvave stope Lane...pesma dušu ozdravi...tek neki ožiljak ostane...a pesme traju... SAN - Page 4 590247

Naslov: Bledi dah 10/5/2011, 1:48 am

Imao si me,
uspust ispustio
iz nemoćnih šaka,
mirni prsti
dopustili da iscurim
tamnim dahom.
Poželeli čistoću,
sprali me svetlim
spokojem bezglasa,
bučala sam na njima
prašinom strasti.

Šarala im
prljavu igru
divlje požude,
ostavljala
prljavu notu
plamenog plesa.
Vatrom gorela
na nemim rukama,
nesposobnim da
probaju ukus
grešnih usuda.
Držao si sveticu,
ispijao bludnicu,
voleo andjela,
upijao s demona
da bi napojio
tišinu dodira.

Sama bih otišla,
ostavljajući prazninu
polumrtvom otkucaju
nemog srca,
odnoseći telu
lavu koja drhtala je
grijući te u
hladnim noćima.

Ne lovi me
u olujnom vetru
da bi disao
grudima mojim,
ispustio si me u
želji za ništavnom
čistoćom koraka.

Sad se guši
u bledosti očaja,
tešeći se iluzijom
belog sjaja,
ja idem beskraju
u vrelo vulkana,
da probudim ženu,
zebnom šakom
zadržanu bunilom
zaludnog postojanja.

Naslov: Razum ne sluša 11/5/2011, 12:07 am

Govoriš mi.
Zatvaram vrata
izbledelim notama,
uši nespremne za
boju bola.
Očaj odzvanja
utihlim glasom.
Reči se odbijaju
o rubove srca,
nemoćnog da otkuca
umesto tebe uzdah života.
Ne želim da vidim te satranog,
na oguljenim kolenima.
Digni se,privij se,
poput neutešnog deteta
uz skute moje.
Samo ne padaj
na crno dno !
Ne dam te
zlodusima jave.
Odsviraj na spomen
davnog postojanja
ljubavi prve,
makar ljubeći usne tudje,
vatreni zvuk.
Samo ne odustaj
na usputnoj stanici
klatna vremena.
Odsanjaj sa mnom
nedorečeno vreme.
Čvrsto me zagrli,
zaustaviću sat nepovrata.
Žuboriti venama presuhlim
od mučnih borbi
s avetima zlim.
Ne dam te,
iako nemam te.
Ako odeš iz kutka skrivenog
u drhtavim grudima,
prestaće da kuca
srce lutalice
u potrazi za senkom
našeg postojanja.

Naslov: Java i san 12/5/2011, 4:20 pm

Negde izmedju juče i sutra,
izmedju noći i jutra,
izmedju dva sveta,
tame i svetla,
ostala duša da luta.
Čeka u mirisu
kišnih kapi,
da osvežiš svitanja.
Nemirom da uliješ
drhtavim telom
bujicu vrelih dodira.
Ugriješ samotne noći
vatrenim uzdasima.
Gustu paučinu skineš
s trepavica.
Ne vide oči izbodene od
bola nadanja.
Ledeno srce pronadji,
čeka te da otkucate
nedorečeno vreme
izmedju jave i sna.

Naslov: Hladne noći 13/5/2011, 1:10 am

Tišina noći donosi
zvuk nemirnog koraka.
Ulaziš u moje odaje
spokojem satkane,
rušeći im čistoću
nezasitnom pohotom.
Naučen da vladaš,
šaraš vrelim dahom
utihlim telom,
mameći me da pratim
divlju igru
kratke iluzije.
Siguran da predaću dušu
crnom djavolu,
samo da na tren budem
jedino vrelo
za ledeno srce
izbledele boje.
Daću ti strasne urlike,
očima bludnice
gutaću biserje laži
s gladnih usana,
nemoćnim da ljube
iskrenim žarom.
Stopiću vatru želje
vriskom požude,
ali u pozadini
prošaptaću tudje ime.
U sjaju pogleda nećeš
prepoznati odraz
gospodara vrelog srca.
Samo si bledi otkucaj
na putu senke,
koja traži u hladnim noćima
izgubljenu ljubav
nedorečenog vremena.

Naslov: Izgunljeni osmeh 13/5/2011, 5:50 pm

Prošla su mnoga
svitanja rana,
i nemirne noći
u skitanju ulicama bola.

Omotana u plašt sete tražim
pod ulučnim svetiljkama,
u mnoštvu lica
odraz tvoje senke.
Često utolim žedj medju
strancima noći,
tiho se tešući
bledim uzdasima.
Zamišljam vrelost dodira
u tudjim rukama,
hraneći umorno telo
da zlo klatno vremena
ne ugasi vatru s njega.

Utihlo srce ostavila
skriveno u jednom danu,
omotano crnilom,
da ga bljesak ne zanese
iluzijom sjaja.
U buci glasova na
sivim trotoarima
čujem odjek poznatih koraka,
bunilom ga sledim
osmehom bez osmeha,
i njega sam u jutrima jave
usput izgubila.

Sve ispušteno skupiću na hrpu
umornim rukama.
Vratiću lutalici u bezvremenu
ispuštena sanja,
pronaći medju skitnicama
trag senke da ne hodi
večnošću sama.

Naslov: Hodnici tame 14/5/2011, 3:09 am

Pitaš me gde je nestao
nežni ton srca
plahih otkucaja,
zašto ne prati
ritam bezglasa?
Izgubila ga u prašnjavim
hodnicima tame,
skitajući nemirnom dušom
za vatrom uzdaha.
Umorila se dišući
sebičnu svetlost,
koja me predugo varala
ništavnim dodirom.
Škrto me držala
u polutami nedodira,
bledilom skrivenu
od plamenih pogleda.
Davila se
u bistom izvoru bez trunke
prljavih usuda,
nepomućenom spokojem
bezličnog sjaja.
Nestala nežnost u želji
za potragom vrela,
žedna je duša
dorečenih dodira.
Ne želi da živi zasenjena
iluzijom svetla,
luta hodnicima tame
da vrati izgubljeno vreme,
hodajući u polutami
besanja tvog.

Naslov: Tvrdjava osame 14/5/2011, 2:56 pm

Iz radionice (na zadatu strofu)

O zidove tvrdjave nedokučive
udaraš šakama krvavim.
Zaboravljaš, ranjena zver
u samoći ječi, rane vida.
Iscurelo srce kroz
duboke ožiljke,
zadate od tamničara
koji besom lupa po vratima
zatočene bolom istine.
U glasu osetim
razoružanog vladara
umorne duše,
koja više ne kliče
zanesenim pogledom.
Željeznim okovima osame
skrila se u tami,
željna trena nemira,
da povrati izgubljeni sjaj.
Predugo je nemo živela
zasenjena ništavnim
bledilom uzdaha,
sad je poželela iskon
vrelih dodira.
Očvrsnuće srce
mrakom omotano,
vatrenim vriskom
oslikati crni bezdan,
za nemilosrdnu zver
svetlom jave sazdan.

Naslov: Presuda 15/5/2011, 3:58 pm

Krvnik i smrtnik.
Sudija i optuženi,
sad smo ti i ja.
Čemu suvišno otezanje?
Umorna glava na giljotini
čeka da okončaš davno
započeto mučenje.
Pusti oštricu,
nek prereže i poslednji
dah života.
Zatočena gustom paučinom,
godinama pletenom,
tavorim zasenjena mirisom
ustajalog daha.
Sputana ne mogu pružiti
nemirni korak,
izgaziti ogarke koji su pod
bosim nogama
plesali po vatri snova.
Gledam u
prazne slepoočnice
čekajući presudu,
pitam se da li su one
disale sjajem ikada?
Ili su krale žar
iskona postojanja
vodjen stopama
svezanog smrtnika?
Kroz utihle oči curim
izdajničkom suzom,
strepe da ne ishlape
u samotnim noćima.
Nadaš se da rušiš
otpor duše,
koja pred krvnikom
na ranjavim kolenima
lavu isijava,
pržući tragove dodira
polumrtvog čoveka.

Naslov: Obala uspomena 16/5/2011, 10:37 pm

Ostaci nas razbacani
nemirnom olujom,
leže duboko zakopani
na obali uspomena.
Nemilosrdno se nizale
godine bola,
ali miris varljivog leta
doziva te na usnule kapke.
Skriveni uzdasi još žive
u odanim školjkama,
pričaju bajku
bezbrižne mladosti.
Moćne bure
opominjale zanesena tela,
da zlo vreme klizi
kroz šake,
koliko god ih grčevito
ljubavlju stiskali.
Uzburkano more
bacalo nas oštrim hridima,
samo smo u peni strasti
jedno drugo videli.
Ni slutili nismo da
s zloslutnim talasima
bliži se plima,
najavljuje odlazak
nedosanjanih snova.
Sad samo prekriveni
zrncima peska,
mislima plovimo obalom
toplog leta.

Naslov: Andjeo i Vrag 17/5/2011, 4:39 pm

Dok mesec vlada
Nebeskom pučinom,
u duši vode
mučnu bitku
Andjeo i Vrag.
Slomjeno srce strepi
od nemirnog zova
urodjene tame pogleda.
Drhti pod grudima
divlja vatra,
mameći da prevlada otkucaj
vrele požude.
Poželi ledena krv
da se prelije preko rubova,
poteče plamenim dodirom,
slivajući se bludnim dahom
u najskrivenije kutke
žednog tela.
Stapajući se
grešnim usudom,
sa crnom pohotom.
Tad Andjeo zamahne
belim krilom,
čisteći bistrim razumom
Vragu nedorečene dodire.
Lome dugo tišinu noći
u večnoj igri nadmoći.
Umorna duša moli
u nedodiru da Vrag
zaurla urlikom pobednika.
Samotno telo odnese
dok Mesečevo vreme
nad plavetnilom vlada,
da svitanjem jave
Andjeo razumom ne prozbori
i probudi nemirna sanja.

[

Gost

~`~

‎~`~
големиот град ја испи последната
капка надеж заспана врз усните.
бродовите пловат болно,
хоризонтот ги прегрнува...
едрата шумолат тивко
ко птици ранети во погледот
на една жена.
пенелопо: - заборави...
тој не доаѓа,
нови радости кова
во душата своја...
заборави...

SAN - Page 4 217428_218670794814165_164709013543677_1004774_1277865_n

Naslov: Re: SAN 17/5/2011, 7:19 pm

marcela ::: ~`~

‎~`~
големиот град ја испи последната
капка надеж заспана врз усните.
бродовите пловат болно,
хоризонтот ги прегрнува...
едрата шумолат тивко
ко птици ранети во погледот
на една жена.
пенелопо: - заборави...
тој не доаѓа,
нови радости кова
во душата своја...
заборави...

Hvala na prelepom stihu hepi

Naslov: Akrostih 17/5/2011, 10:39 pm

Juče sam bistro videla sutra,
Emocijama nežnim bojala jutra.
Danas slepim pogledom crtam tamu
Ali curiš iz nje suzama bola.
Ne dolaziš nemirom da obasjaš sne.

Umorile se zanesene oči,
Maglom se omotale da ne izliju more tuge,

Jecaju na spomen imena tvoga
Ehom patnje oslikale minuli sjaj.
Da ne vide kako odlaziš u
Naručje tudjih ruku
A meni ostaviš večnu tugu.

Davala ti vrele uzdahe,
Uzburkavala vatrom ledenu krv
Šarajući po telu divlju igru pohote.
Ali nisi prepoznao nemirne korake

Jer si svetli spokoj poželeo.
Erupcija strasti te preplaši,
Da ne padneš u
Nečiste vrelo tamne požude.
Ako ikad poželiš

Plamene uzdahe,
Razigrane prste po suhom telu,
Ognjište skriveno od
Pogleda ništavne čistoće.
Otvori bolom zakovana
Vrata odaja osame,
Ehom razbij spokojne sne,
Duša u utihlom vulkanu vene.

Naslov: U kapljicama sećanja 18/5/2011, 1:55 am

Neumorna kiša udara
po oknima prozora.
Curi bukom misli
po zamagljenim staklima
od toplog uzdaha
samotne noći.
Nižu se nepozvana sećanja,
bučeći pospanom glavom,
mute bistrom razumu
plan za miran počinak.
Lome ga uspomene,
razdirući preostalu volje
za britkim planom,
da usnulim kapcima
ne dolaziš nemirom
u spokojne snove.
Spirem te predugo
tudjim dodirima,
uživajući u iluziji stvorenog
privida nemira.
Samo ti si znao
vatrom da izmamiš
iskon žara
zanesenog pogleda.
Kiša mi te slila
bolnom istinom.
Uzdasi koje olako delim
po prašnjavim stazama
prolaznog daha,
ne izbledjuju
vrele tragove,
ostavljene da čame prazninom
na nemom telu.
Još vriješ venama,
osećam te...
Poželim da vrisnem
tamom požude
tvoje ime,
da odzvanja
ludilom minulih noći,
smotanih u kutke srca
gde niko nikad posle
tebe ulazio nije.

Naslov: Nemi san 18/5/2011, 7:31 pm

Prećutah onu reč
koja posta teret
u drhtavim nedrima.
Čami u suhim ustima,
grči oporošću grlo.
Sad prljavim pločnicima,
pod uličnim svetiljkama
tražim bat
nemih koraka
tišinom noći.
Nemilosrdna kiša
sipa crnim kapima šapat
bolnih reči.
Podrugljivo zbore
da nema te,
odnele te zle sile.
Zaurlaj medju gustom
masom bezlika
umesto mene nekazano.
Pomozi da nadjem trag
krvavih stopa,
senke samotnjaka u tami
večnog puta
kroz bezvreme.
Dugo sledim divlji
zov zveri,
mami vrelo srce
da verno ga prati.
Ne pitah nikad
da li si u bljesku
zanesnog pogleda,
prepoznao nedorečeno.
Dugo lutam osluškujući
nemir mraka,
da istinu spoznam,
Da li je neizgovorena reč
ljubav ili nemi san?

Naslov: Ranjena zver 19/5/2011, 2:13 am

Olujna bura baca me
na obale bolom
urezane u hladno srce.
Slilo je vrelinu u
izbledeli suton,
da bi se zgrijalo telo
u spokiju noći.
Vriskom osame
poželim probuditi
Zvezdama sjaj,
škrto se skrivaju
nad usnulom dušom.
Bes obavija
haotične misli,
gmiže po venama
poput otrovne zmije.
Stavljam glavu medju
drhtava kolena,
da ne urliknem
bljujući vatru,
koja čami
zgrčena u tami
vrelog nemira.
Sklopljenih kapaka
čvrsto te držim,
smotanog u prazne
slepoočnice.
Usukane oči izlaz iz
crnog ponora
ne vide.
Vidiš šta si iza
sebe ostavio?
Ranjenu zver
žednu vrele krvi,
koja obnevidela
čekajući vrelo s kojeg
je dugo vatru ispijala.
Sad je sikće bolom
omotana u plašt
belog nedodira.
Čeka svitanje,
da bistra rosa spere
mučne košmare.

Naslov: Grotlo pakla 21/5/2011, 12:15 am

Skoro da mogu opipati
crni bezdan.
Provalija stenje
ustajalim dahom.
Okrećem zgrožen pogled
nad umornim telom.
Beživotno leži,
uživajući u vlastitom ponoru.
Glavom se nižu
nametljive misli,
s jednim pitanjem.
Da li se on vidi?
Čemu podsmeh u
praznim očima?
Strepnim korakom
odmičem se na
mesto otudjeno,
bedemom sazdanim
bolnom istinom.
Zgrćem plašt osame
da me nakazni osmeh
ne prepozna.
Oluja nemira može
me odneti nazad,
u naručje strave
burne prošlosti.
Klatno vremena odnelo
je vrelu maštu,
otkucalo kraj neskladu.
Sad me proganja
ništavnim dahom,
želeći me povući
iluzijom beline
na grotlo pakla.

Naslov: Akrostih 21/5/2011, 8:36 pm

Suton crvenilom
Nanosi tišinom osame,
Emocije skrivene u kutak
Grudi, uzdrhtalih od bolnih

Jecaja u hladnim noćima.
Ehom vrelih treptaja dozivaju
Dane vatrenih dodira
Nestalih svitanjem jave.
Otkucaj prolaznog vremena
Govori nemim ušima da

Fenjer davno potpaljen
Erupcijom krvožedne tišine
Brzo se gasi spokojnim dahom,
Rušeći im plamen tela.
Utihnuli nedodirom baklje nad
Arenom skladnih dodira.
Rušeći poslednju mrvu
Aplauza nad strasnim usudima.

Naslov: Zatočena 21/5/2011, 10:27 pm

Sunce zaludno treperi
nad utihlim oknima
slomljenog zarobljenika.
Čelinim okovima zadržan
u prljavolj zamci,
mračne požude.
Kruži oko njega
senka grabežljiva,
pleća pognutih
otkucajem zlog sata.
Kap po kap curi
vatra iz sputanog srca,
izlivajući poslednji dah
vrelih dodira.
Klatno vremena
nemilosrdo se poigra
sa gladnom zveri,
otkucavajući kraj
nemirnih usuda.
Predugo plašljiva duša
u iluziji izbledelog plamena,
svezana čami
u ustaljenom dodiru.
Sjaj u očima
nemošću zbori,
želi slobodu da poleti
bezvremenim prostorom,
skupi ostatke sebe po
utabanim stazama
bezličnih koraka.

Naslov: Bela postelja 22/5/2011, 3:47 am

Samo si nemo gledao
dok mi je ledeni pogled
oštro govorio,
da nisi verovao.
Slila sam
bledom dlanu
iskon čiste duše,
iscurela s njega
zbog tišine dodira.
Krvožedna tišina
zavladala nad posteljom
svetlim dahom,
razotkrila bezglas
izmedju dva
usnula tela.
Otudjeni stranci
postali smo mi.
Predugo se skrivali
na severnoj strani,
pokriveni mahovinom
belog nedodira.
Dok sam šaptala
u nemirnim noćima
vrelim uzdasima
nisi mi verovao,
da će pregaziti
lavinu strasti
uigrani koraci.
Ne mogu više
vatru razbacivati
na izbledelu senku,
nestalu u svetlu
ustaljenog ritma.
Poveruj sad dorečenom,
možda spoznaš zašto
smo prestali pod istim
Nebom postojati,
različitim dahom disati
a davno smo isti san snivali.

Naslov: Akrostih 3 22/5/2011, 7:27 pm

Duga mi te slila po
Usnulim kapcima.
Gromovima bola
Aplaudira nad

Jecajem tuge,koji vrišti
Ehom nemira,rušeći čelične okove.

Nosi vrele boje
Oslikavajući minuli sjaj.
Ćuteći zgrčenog grla,

Besom budim
Emocije ugašene.
Zebnjom otvaram zatočeno srce,

Tavori u mirnom bezglasu.
Evo predajem ti poslednju kap
Bledosti kojom si dugo harao
Ehom poraženog tamničara.

Naslov: Re: SAN 22/5/2011, 11:26 pm

Crni oblaci zloglasno
nad nama se nadvili.
Muteći nemirnim kapima
bistru ponornicu
na kojoj smo tamne
dodire spirali.
Veštim prstima varalica
dva sveta smo izgradili.
Vodjeni zebnjom
od svetlog pogleda,
u mraku ih prikrivali.
Vezuju nas tanane niti
satkane grešnim
uzdasima požude.
Zaludnom nadom
grijali ponikle snove.
Prelazili njima
nepremostiv most
izmedju nas.
Sveža kiša gasi
zaneseni razum
strasnih srca,
zaglušuje pljuskom tuge
rumene obraze.
Prolomili se gromovi
budeći gladna tela
glasom jave.
Kratki plamen strasti
pretanki je konop,
senkama
koje iskon duše
traže na tamom
obasjanim cestama,
večnog lutanja
za svojim odrazima.

Naslov: Obala sna 23/5/2011, 7:55 pm

Plavetnom pučinom
nošeni olujnom burom
preživeli brodolome
držeći se iluzije,
da nemirnim vodama
prema istom svetioniku plovimo.
Mesec nas bodrio
u zloslutnoj tami,
kad se burno zapene
talasi udarajući po
rubovima srca
poput nemani.
Kidajući deo po deo
vizije satkane
grčevitim stiskom
dva utopljenika.
Nismo videli
zanesenim očima
da tonemo.
Morske struje vodile
nas različitim obalama.
Usukana u zrnevlju peska
tražim ostatke
nepovratnog vremena.
LJubomorno ih skrivam
u crnim školjkama,
da sačuvam tajnu
od Sunčevih zraka.
Nek u mraku počivaju
da ih svetlost ne spere
brišući nedorečene sne.

Naslov: Slepo srce 23/5/2011, 10:09 pm

Čekam omotana setom
prigušen korak
da odnese tupu
bol u hladnoj noći.
Zagreje usnulo telo
vrelim dahom,
slivajući makar
iskrice laži,
samo nek prodje
studen osame.
Tudje ruke miluju
rumene obraze,
grle spokojem,
ali vrelo srce
ne treperi vatrom.
Praznim otkucajem
zadržava tren sećanja.
Dodji da
crne suze izbišeš,
nemirnim dodirom
si ih urezao,
bistro oko zamutio,
da ne vidi svetlo.
Sad umornoj duši
sruši nemost
drugih dodira,
očima vrati
minuli sjaj,
da slepo ne sledi
nedosanjan san.

Naslov: Kapi mesečine 27/5/2011, 12:31 am

Kapi mesečine bude
zaspalu nadu,
svežim dodirom
očima donose odraz
zaboravljene devojčice.
Izgubljenu negde
na usputnoj stanici
nemirnih lutanja
kroz prljava predgradja.
Ne sećam se
vedrog osmeha,
nevinim dahom
slikao je more sjaja,
u bistrini malog potoka.
Ponikla medju
mirisom lipa,
snivajući pod njima
iskon ljubavi.
Sad me miluje
mesečevim kapima.
Ne srdeći se
usnulim osmehom
tiho šapće oprost
umornoj duši.
Shvata da je iscurila
kroz prašnjave šake
u mučnoj borbi
tame i svetla.
Noćas svetli
na setnim dlanovima
poput belog andjela,
palog u bitci
s mračnim senkama.
Vrelo srce plače
krvavim suzama,
skrivajući urlik tuge
u drhtavim grudima.
Pokušavam zadržati
makar iskru
rumenog obraza
pobedjenog andjela
na tamnim cestama bola.

Naslov: Prah sećanja 28/5/2011, 3:15 am

Držim te u sitnoj šaci
kao nežnu uspomenu.
Grčevito stišćem
izgubljen san
ogoljen budnom javom.
Krhotina sećanja
nemim dlanom
curi krvavim dahom.
Zulum nemirnih dodira
ostao na samotnom telu.
Sad spokojem zadržava
vrele uzdahe,
koji poput oštrog stakla
mirnom srcu urezuju
pečat bola.
Stenovit put
tugom obasjan prešla
je umorna duša
od zalaska iluzije
našeg postojanja.
Znam da prah sećanja
vraća se poput
utvara prošlosti.
Ulazi u tamnoj noći
poznatim korakom,
ruši tišinu
hladne postelje,
tvoreći viziju
minulog sjaja.
Utihlom nadom čuvala
u nemoćnim šakama
dorečenu priču,
nesanicom napisanu.

Naslov: Akrostih 4 28/5/2011, 8:07 pm

Polako nestaje dan
Odnoseći iluziju satkanu
Lažnim osmehom bez sjaja.
Aplaudiram sebi
Koliko sam veštih
Obmana stvorila,

Prosipajući srce
Ranjeno na cestama,
Koje ne vode nikuda.
Okamenjeno bolom
Slilo iskon duše,
Iscurelo na slepim ulicama
Milujući tudja lica.

Varka tvorena osamom
Ranjene žene,
Emocija ubijenih,
Mrakom sakrivenih.
Ehom tamne požude zovem
Noćas izgubljeni osmeh da
Ugrije samotno telo minulim snom.

Naslov: Akrostih 6 29/5/2011, 1:14 am

Kapi mesečeve rose
Umivaju setno lice
Rasipajući zvevdani sjaj.
Iskra plemena se budi,
Rasula posteljom

Nemirne snove,
Ali vetar ne donosi
Šum poznatih koraka.
Erupcija strasti čeka

LJubavni zagrljaj
U tami skrivene požude.
Baklja već dugo tinja za
Aveti prošlosti burne,
Vreme je ugasilo nije
I nemirnim snom te zove.

Naslov: Akrostih 7 29/5/2011, 1:22 am

Zebnja sledila srce
Bolnom spoznajom.
Okamenjeno bezglasno kuca u
Grudima drhtavim od

Jecaja tuge.
Emocija razorenih
Doziva u tišini noći
Nemirni dodir,
Ehom bluda da sruši

Željezne okove osame.
Energija vatrenog tela
Nemoćno čami u
Ehu nedodira.

Naslov: Akrostih 8 29/5/2011, 1:35 am

Oprosti što ne znam
Glasom nežnim
Laži da prosipam.
Energično razbacujem
Dodire prašnjave i
Aplauzom vatrenim primam
Lavinu nemirnu da
Obljubi telo

Kad oseti studen noći.
Osama mu smeta kao
Jecaj tuge.
Ehom bola vrišti kad

Posteljom zavlada
Ravnodušna tišina.
Iskricama tinja dok
Čami u mraku
Ali čiste uši prljavu strast ne čuju.

Naslov: Akrostih 9 29/5/2011, 2:36 am

Znaš da izazivaš
Emocije ugašene krvožednom tišinom?
Breme ostavljeno kao trag u
NJedrima drhtavim plače,
Ali otkucaj plama izgubilo nije.

Molim bučnu tamu da nadglasa
Ostavljene tragove bezglasa.
Jeca srce polumrtvo,buneći
Emocije žive.

Smrt pred usnulim očima
Uliva sumnju da duši ne usliše
Mračne sile molitve,
NJedra ne ostanu u
Ehu beznadnog vapaja.