LJUBAV, SMRT I SNOVI

Naslov: Nedorečen san 29/5/2011, 11:41 pm

Nikada spomenula
ime ljubavi nisam,
ne znam ga...
Odnelo ga nevreme
u tamnim noćima,
razbacalo crvena slova
po tudjim posteljama,
krvlju zalivanim.
Spirala trag otrova
strasnim uzdasima,
tela umornog
od čekanja.
Zaludno je dozivati
trag sećanja,
izgovarati ime
kojeg nema...
Ne boli više
uvenulim trnjem,
ostavljajući miris ruže
na svilenom jastuku.
Ne šapći
crvenim sutonom
nemirne korake,
varajući nemilosrdno
usnulu dušu.
Pusti da mrak zavida
rane na vrelom srcu,
u potrazi značenja reči
bačenih u nepovrat
nedorečenog sna...

Naslov: Iluzija sna 30/5/2011, 1:18 am

Jutro kroz prozore
umiva nežni san,
sunčeve zrake grebu
usnulo lice.
Sveža rosa
ubodima svetla,
zanesenom srcu
urezuje javu.
Zasenjene oči
prkosno se zatvaraju.
Uzaludno pokušavaju
zadržati ukus
slatkog meda,
ostavljenog na
vrelim usnama.
Svitanje nosi
zloglasni dah,
nespremnoj duši
za čuje glas
bistrog razuma.
Tavori dugo
u nedorečenom vremenu,
čekajući mrak
da obasja put
senci prošlosti.
Pod gustim trepavicama
čuva iskon sjaja,
zaludnom nadom
čeka nepovrat,
venući u tragu sećanja.

Naslov: Zavet 31/5/2011, 12:38 am

Poželi na tren
okrznuti skute senke.
Meki šum
nemirnog pogleda
prati te noćima.
Hoda kroz tamu
vrelim uzdahom,
ostavljajući trag
da nadješ odraz
obasjan čežnjom.
Na setnom osmehu
urezan ti spokojem
ožiljak bola,
tišinom čami
na bledim usnama.
Oseti miris vatre,
iskre plamena sledi
da uhvatiš ritam
mračnog koraka.
Nadji me da sperem
očima prazninu
crnom suzom,
tvorenom krvlju
kao zavet tami.
Odneo te
mirni povetarac
u naručje svetloj javi.

Naslov: Senka 31/5/2011, 1:57 am

Saplićem se u bujici
suludih misli,svaka buči
suprotnom notom
tvoreći opsesivnu
zbrku u usnuloj glavi.
Sve udaraju
ranjeno srce,
ostavljajući tragove
krvavih stopa.
Sećanjem dišu
mirisom spokoja,
uvlačeći se kradom
u nemirne noći.
Plakalo je Nebo
pljuskom bola,
da zaseni skriveni drhtaj
u kutu osmeha.
Zašto te ima
na rumenim usnama?
Spirala sam bledost
na vrelim izvorima,
žedno ispijajući
iz bokala bluda.
Prljavim korakom
harala po slepim ulicama,
da prašnjavi uzdasi
izblede tragove
bele čednosti.
Voleo si dve senke
zaludno ih tihom
rukom mirio.
Strepeći od ishoda
koja će prevladati,
vatra je utihnula
za svetlost
nemog dodira.
Jedna žena sad
kroz ludilo hodi.
Budnim očima prati
da svetlost opet
ne obasja
tamu pogleda,
koji doseže beskrajni
sjaj snova.

Naslov: Navika 1/6/2011, 1:14 am

Dok te gledam
zebna sumnja
uvlači se poput
tupog noža
u vrelo srce.
Režući nesigurnim rukom
komad po komad
divljeg otkucaja.
Čistim dodirima spire
nemirnu krv,
koja bujicom vrenja
odbija svetlost
tihog dodira.
Kap po kap
lomi se žedna duša
čameći u navici.
Dugo ispija s
presuhlog izvora.
Zgrčeno grlo
srče polako
da se ne uguši
u krvožednoj tišini.
Da li smo slobodni?
Ili tavorimo
ko dva pajaca,
na brlogu ostataka,
halavo se držeći
iluzije postojanja.
Popusti stisak ruke,
ne drži me
u ustaljalom vazduhu.
Gušeći se
kukavičkim dahom,
bojiš se tamnog puta
stojeći na ivici
vlastitog ponora.

Naslov: Dah istine 1/6/2011, 10:24 am

Razmičem guste zastore
na zavedenim očima.
Pratim zadovolju zver
kako nestaje
osvitom zore
u polutami ulice.
Tuga obavija misli
zgražajući se nad
oskrnavljenim telom.
Zgrčeno bolom
leži na toploj postelji
dišući prazninom.
Iskrivljeno ogledalo
ceri se s dna sobe,
upirući tupi pogled
nad ranjenom dušom.
Nemo šapće istinu
koja odzvanja
u ugaslim ušima.
Kida vrelo srce
snažnim udarcima
bistrog uma.
Tešim se grleći
miris dima
ostavljen na jastuku
kao trag sećanja
na burnu noć
nemirnih senki,
nepostojećih dodira
u dahu svitanja.

Naslov: Akrostih 10 1/6/2011, 12:06 pm

Veče obećava
Ehom nemira
Zvuke strasnih uzdaha.
Iskre žara nižu
LJubavne jecaje,skladnih
Akorda vrele igre.

Nebom ori beskrajni sjaj,
Aplaudira nad telima
Jedva vidljivim od
Lavine divlje požude.
Erupcija izazvana
Prašinom skrivanom
Šapatom čednosti.
Ekstaza u sazvučju
Gorećih dodira peva

Sonatu zaljubljenog para.
Nedodir uzeo danak otkucaja sata
Ali nije utišao vatru nemirnih sanja.

Naslov: Talas navike 1/6/2011, 6:07 pm

Drhtavim očima pratim
nadolazeću plimu,
koja nemilosrdno guta
zrnevlje peska
presuhlo od toplih uzdaha.
Svetla s doka
miluju setno lice,
dok nemim pogledom
gleda kako u
sutonu nestaješ.
Gaziš ostatke nas
razbacane po obali
nedorečenih snova.
Lomiš bledim stopama
svedoke sebične ljubavi,
skrivene u školjkama
punim biserja laži.
Spokojnom rukom
držiš se za vrh dna
crnog ponora,
tvoreći iluziju
našeg postojanja.
Predugo plivamo
talasima bola,
koja udaraju po rubovima
utihlih srca.
Krenimo svako svojim
brodom na osvajanje
plavetne pučine.
Ti zaplovi mirnom strujom,
ja u burnim vodama
čekam nemirnu oluju,
da me na moćnim krilima
odnese do beskraja.

Naslov: Akrostih 11 1/6/2011, 11:25 pm

Kao dva stranca živimo
A pod istim svodom dišemo.
Omotani plaštom navike

Dodorujemo se nemim rukama
Okovanim teškim čelikom.
Brava utihlih srca
Rdjava od ustajalog vazduha,
Iritira nozdrve

Zvucima nedodira.
Nadvili se crni oblaci,
Aplauzom munja i gromova
Navešćuju kraj zaludnih snova.
Caklina nebeska progovorila,
Iluziju privida,istinom razorila.

Naslov: Re: SAN 2/6/2011, 12:03 am

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: SAN 2/6/2011, 12:07 am

Tea ::

Ljubim te...prelepa je hepi

Naslov: Re: SAN 2/6/2011, 12:09 am

Nisam te ja zaboravila Smile

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Nema pesma 2/6/2011, 12:46 am

Kako napisati stih
nežnim glasom?
Nijansa slova nepozata
satranoj ruci,
punoj mračnih nota
koje dišu crnilom.
Prsti zarobljeni
krastama okorenim
u tragu nepovrata.
Prašnjavi od divlje igre
s klatnom vremena.
Ledja pognuta od
mučnih udraca
zle sudbine,lutalice
kroz bezvreme.
Glumiti raskošnim
zvukom ne zna
drhtavo srce,
dok jeca
u tišini bola.
Uplašeno od bezglasa
čami u vrelim nedrima.
Čeka da nemirna krv
vrati crvenilo,
izbledelo u noćima
bistrog dodira.
Sazvučje izgubilo
prateći nesklad
različitih akorda.
Omotano tminom
tužnom pesmom peva
nemu uspomenu
na minuli sjaj,
razbacan po ništavnim
odrazima bezlika.

Naslov: U svetlu tame 3/6/2011, 1:36 am

Pogled miluje
lice opijeno
vrelim dodirima,
šapuće strast
u tišini noći.
Ljubavnici skriveni
u tami kroje
burnu priču,
koja neće dočekati
osvit zore.
Plod ljubavi venuće
u svetlu jave,
slivajući iskon
nedorečenog sjaja.
Seme bačeno u mrak
nemirnim rukama,
zalivano nektrom slasti,
bez svetla i bistre vode
ne može opstati.
Stepenice kojima
prstima mašte
i Nebesko plavetnilo
vešto dotiče,
pucaju pod nogama
danjeg svetla.
Možda poslednji put
upija sitne pore.
Urezuje im bistrim
očima istinu,
na kratki tren
ljubavi ponikle
u svetlu tame.

Naslov: Neogoljena 3/6/2011, 2:00 pm

Neogoljena klizi
belim papirom,
slivajući plamen
prećutanog crvenila.
Skrivenog pod maskom
staklenih perli,
nizanih u kretanju
ispranih ruku.
U svetlu ih pržila
skidajući prljave otiske,
požudom urezane.
Obris nepoznate žene
curi hartijom
izazivajući gnušanje.
Raskoš razbacan slovima
bez traga istine,
progutane u prazim
redovima bola.
Kao led čami
u drhtavim jecajima,
neispisanim zebnjom
umornog srca.
Duša poželi
ubodima sećanja
probuditi vatru u venama.
Vrelom krvlju
da se prelije preko
uštogljenog redosleda
nedorečenog sna.

Naslov: Poražena 4/6/2011, 12:14 am

Dok pobedonosno kliče
nad ogoljenom dušom
ne vidi blede stope,
prazninom jecaju
na vrelom telu.
Nemoćne ruke
da miluju vatru
koja tinja porama,
kože spržene
od nemog dodira.
Slepoočnice se pune
ugašenim suzama,
oči tužno gledaju ratnika
slomljenoga mača.
Bukom zaglušuje pogled
nad odrazom setnim,
dok miluje skute
tupe oštrice.
Poražene usne
osmehom mu zbore,
da okonča duši
javom obasjane snove.

Naslov: Re: SAN 4/6/2011, 1:14 am

Lane, tvoja slika je dosta mala ali ni pesma, srecom, nije predugacka pa mozda se i uklapa, evo pa pogledaj :

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: SAN 4/6/2011, 1:37 am

Evo jos dve varijante pa biraj Smile

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: SAN 4/6/2011, 2:03 am

Tea ::: Evo jos dve varijante pa biraj

Jooooj Tea ja sad tek vidim...sutra te celu iscmačem vrednice,majstorice SAN - Page 5 590247

Nesebično moje hepi

Naslov: Re: SAN 4/6/2011, 2:29 am

Cekaj, nisam mogla da zaspim, nisam zadovoljna,ova mi izgleda najbolja mada sam se usudila podeliti je u stihove

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: SAN 4/6/2011, 2:56 am

Tea ::: Cekaj, nisam mogla da zaspim, nisam zadovoljna,ova mi izgleda najbolja mada sam se usudila podeliti je u stihove

Samo izvoli...baš je lepa i ovako...sad sam sva

Hvala

Naslov: Grlica 4/6/2011, 4:46 pm

Pokošena u zelenilu
krhkih krila,
zamahom preslabim
za plavetnilo bola.
Nošena povetrcem,
latima plovila Nebom
nežnim glasom,
pretihim za skute beskraja.
Pamučni oblaci nestali u
neskladu olujnih vetrova,
bacali grlicu u zatvorenom krugu
besciljnih lutanja.
Nebeske ptice bezglasom
utihnule ponikli sjaj,
zatrpale crnom zemljom
duši neokaljan san.

Naslov: Re: SAN 5/6/2011, 12:48 am

Zgažena senka

Sikćeš dugo
omotavajući se lukavo
ljuskom izbledelog sjaja.
Tavoriš u zamku
sazdanom teškim
opekama srama.
Spuštaš glavu
skrivajući prazninu u
mrtvim očima.
Zmijskim pokretima
pokušavaš da zaseniš
klonule dodire.
Ruke ti drhte
satrane udarcima
zle sudbine.
Bezglasnom notom
kriviš Sunceve zrake,
da škrto ti oduzimaju
dah života.
Veličaš Mesečevu senku
a skute svoje gladiš,
strepeći da rosom
ne speru tihe stope
samoljubnog lika.
Ne,bezlično kradeš
vrelost tame,
da mrakom pokriješ
telo varalice
besciljnih koraka,
jadne senke
zgaženog odraza.

Naslov: Re: SAN 5/6/2011, 2:09 am

Navika

Kidam srebrne niti
spletene rukama
orošenih nadom,
tvore paučinu
s mirisom mahovine.
Utopija senke
kopne u ustaljalom dahu.
Zebnom sumnjom
tiho šapće sećanje
na neme dodire.
Usnama obasjanim
promrzlim sjajem,
zanesenom srcu
urezana slova zlobe.
Bezglasno razbacana
udarala po kutevima
duše obrubljene
šavom navike.
Zatvarajući vrele oči
zaglušivala vrisak bola,
da joj tihi dah
ne zamagli pogled
u svet snova.

Naslov: Akrostih 12 5/6/2011, 3:36 am

LJubiti nemost
Usana obasjanih
Bolnim rečima,obrubljenim
Iskrom sete ne znam.
Čar su izgubile
Ali mame tragom
Sećanja, na pitkost
Tamnih uzdaha.
Osmeh sledjen

Nastanio se u kutove
Ehom tišine.
Bljesak vatre ostao u
Ogarcima uspomena.

Naslov: Re: SAN 5/6/2011, 5:44 pm

Na krilima vetra

Vetrovi moćni krenite,
razornom snagom
izborite utihlom licu
mesto medju zvezdama.
Gromovima nadglasajte
miris tuge u šapatu
slomljenog srca.
Munjevitim bljeskom
zasenite bol
zle sudbine.
Nemirnim dahom
obasjajte crne oblake,
da usnulim očima
probude Sunce.
Olujnom burom raznesite
slepočnicama crne kiše,
Mesečevom rosom ih ispunite,
da osveže duši pogled
u bezvremene prostore.

Naslov: Akrostih 13 6/6/2011, 12:52 pm

Osvani zoro,
Svitanjem ugasi
Vatru nesanice.
Ali ostavi plamen
Na samotnom telu.
Iskrom strasti

Javu nek prevari,da
U jutrima hladnim,duša
Tinja iskrom sjaja.
Rosom pomiluj bolno lice,
Ostavljeno u besanju.

Naslov: Ljubav na dlanu 6/6/2011, 3:16 pm

Ljubav na dlanu

Nadji me u jednom
otkucaju dana,
u sutonu koji zasenjuje
dorečeno svitanje.
Negde u tišini noći
zazovi ime zaboravljeno
u hodnji kroz javu.
Otvori dlan na
kome počiva
nedorečen san.
Šakama cure
slova zadržana
u besanim noćima.
Ispiši vatru
vrhovima prstiju,
u njima je ispisana
istina trena.
Tražiš umornom nadom
na tudjim rukama
vreli dodir
zadržan u linijama života.
Naći ćeš medju njima
nedorečenu priču
o iskonu ljubavi
koja čami u šaci uspomena.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

LANE ::: Ljubav na dlanu

Nadji me u jednom
otkucaju dana,
u sutonu koji zasenjuje
dorečeno svitanje.
Negde u tišini noći
zazovi ime zaboravljeno
u hodnji kroz javu.
Otvori dlan na
kome počiva
nedorečen san.
Šakama cure
slova zadržana
u besanim noćima.
Ispiši vatru
vrhovima prstiju,
u njima je ispisana
istina trena.
Tražiš umornom nadom
na tudjim rukama
vreli dodir
zadržan u linijama života.
Naći ćeš medju njima
nedorečenu priču
o iskonu ljubavi
koja čami u šaci uspomena.

I srce i duša na dlanu...ljubav miriše u pesmi... SAN - Page 5 590247

Naslov: Re: SAN 7/6/2011, 1:41 am

Slika crnog ponora

Prkosno dižem
klonulu glavu,
dok vetrovi mrse
ijuziju postojanja
pred očima.
Grčevito stišćem
dlan da ne iscuriš
u nevremenu bola.
Pljusak udaraca
kapima istine,
žuborom izlivaju
suze izdajnice.
U pogledu slita
surova slika,
prazninom zbori
istinu srcu.
Duboki ponor
crnog beznada diše
u našim odrazima.
Osama šapće
krvožednom tišinom,
da mrvicu dostojanstva
spremim u kutiju bola,
godinama skrivanog
u viziji zaludnog sna.

Naslov: Re: SAN 7/6/2011, 6:41 pm

Poljubac jave

Poljupcima ispijanim
vrelim usnama,
oslikala studen spokoja.
Upila prećutane reči
u nemo srce,
da vratim otkucaj
krvi koja tišinom
teče venama.
Slila rumen
bledim obrazima,
da ne zjape ožiljci
urezani prazninom.
Ulila ih u spokoj nedodira
da usnulom telu
vratim toplinu.
Slušam žubor
nedorečenoga,
da ne ugasim sjaj
umornoj duši
od zaludnog čekanja.
Trebao si ih prosuti
po tudjim snovima.
Biserje laži
sad tavori u porama
kože ne sprane
od nemirnih uzdaha.
U tamnim noćima
dišu tragom sećanja,
zloglasno najavljuju
osamu u besanju.

Naslov: Akrostih 14 7/6/2011, 10:09 pm

Želje su ustvari život

Žudnja diše telom
Ekstazom strasti,
LJubavnim usudima tinja u
Ehu osame.

Sjaj vatre buči
U tamnoj požudi,

Ulivajući srcu zebnju od
Studene tišine.
Tragovi greha ostali u
Vapaju setnom,
Ali iskre plamenom
Rušeći spokoj noći.
Iako te nema

Žar bludnog daha gori.
Isijava kožom
Vrisak minulog sjaja,
Ostavljen da ćuti
Tavoreći u mahovini nedodira.

Naslov: Akrostih 15 7/6/2011, 11:20 pm

Život je surov

Žubor reči
Izlivaš tupim pogledom.
Vrisak tuge
Ostavljaš u tišini da
Tavori u srcima,ne dajući

Jecajima bola da utihnu
Emocije ljubavlju tvorene.

Skamenjena duša
Urliče nemim usnama
Rečeno spokojem.Držiš ga u
Očima,škrto mu braneći da
Vapajem smrtnim ugasi iluziju sna.

Naslov: Re: SAN 8/6/2011, 2:23 am

Kraj

Pred san brojim
sjaj zvezda,
rojeći se utišavaju
buku usnulih očiju.
Šta su pogledi pitali
u osunčanom trenu?
Rečenica koja
muti bistri um
neumornim upitom.
Sudbonosan dan
trebao se urezati
srećom u vrelo srce...
Umesto nežnog osmeha,
ostavljen ubod
bolnom istinom.
Čekam Nebo
da izlije gnev
na ništavno biće
koje odgovor zna,
čami u spokoju besanja.
Gromovi nek munjama
silovito udare
u usukane slepoočnice,
da probude duši
ukraden osmeh.
Nek pljusak crni
kap po kap
ulije slova bezglasa,
da zanesene oči oslikaju
večni zaborav.
Vene otkucaj u grudima
u ugašenom snu,
tvoreći od nedorečenog dana
iluziju na treg postojanja.

Naslov: Akrostih 16 8/6/2011, 5:38 pm

Mrva ljubavi

Mrvice utešnih
Reči nemo krvare u
Vrelom srcu.
Aplauzom tihim ispraćaju

LJubav bezglasnu.
Utihnuli nemirni
Brodolomci,svesni
Akorda spokojnih talasa.
Viskom utopljenika,
Iskrama nesklada utihnuli more sjaja.

Naslov: Akrostih 17 8/6/2011, 10:18 pm

Pikova dama samoce

Ponire dan odnoseći
Iluziju spokoja,
Koja sunčevim dahom
Oslikava vesele krajolike.
Vlati trave neumorno
Aplaudiraju nemirnim nogama

Dok spiru u zelenilu besanje.
Aplauz buči na osmehu bez osmeha,
Mekim usnama daje punoću
Akorda veselih,skrivajući

Sledjen obraz.
Ali život diše na licu
Milujući toplim zrakama
Ostavljene ožiljke bola.
Ćute u otkucaju srca
Emocijom bezglasnom za tudje dodire.

Naslov: Re: SAN 8/6/2011, 11:21 pm

Crna pesma

Pognem glavu
kad peva tuga,
skrivajući pogled
pod vlažnom trepavicom.
Strepim da neizlijem
hiljade reči,
prećutanih u trenu
nemoćnih usana
od grča bola.
Crnoj bulici
neću dozvoliti
da spere mrvice
bistrog daha
u tamnim oknima.
Ne mogu
setnim očima
gledati svetlost
koja čami u mraku,
slepo ponavljajući pesmu
o nedorečenom sjaju.

Naslov: Re: SAN 10/6/2011, 3:03 pm

Zapis

U zapisu vremena
medju praznim redovima,
postoji ime.
Urezano crnilom bola
diše zgrčeno
na belom papiru,
poveza preuskih
za britke rubove
trnjem oštrene.
Možda se ne vide
krvava slova,
skrita od svetla zbog
prljavog traga
tamnih stopa.
Sitnim rukama
pisana u zebnji od
slepih dodira.
Suzama tuge
vlažilo mastilo
izlivajući srce na dlan
bistrom pogledu,
koje ne strepi
od prašnjavih ruku.
Možda postoje pod
trepavicom beskraja
oči koje miluju
isti san.
Čekaju u tami
da prelistaju stranice
drhtavih koraka,
vrelim srcem upisano
u besanim noćima.
Nebeskom pučinom
plove mnoga lica
neko će zastati
na mračnom listu
i naći ga kako čami
nadajući se sličnoj boji
na platnu sreće i bola.

Naslov: Re: SAN 11/6/2011, 2:48 am

Klonula

Možeš da ideš
sigurnim putem,
rotirajući poznatim
krugom bescilja.
Vidaš vlastite rane
samosažaljivom suzom,
strepeći da ne iscuriš
iz nemirnih ruku.
Lebiš pamučnim oblakom
strepeći od crnih kiša,
da ti ne prospu
pred umorne oči
pljusak istine.
Nespreman da vidiš
u bistrom potoku
praznu sliku
bezlika u očaju.
Možda te ostavim
ne čekajući
zebnu odluku,
malaksale senke
na rubu crnog beznada.
Grčevito se držiš
izbledele slike,
dve lutalice hode
u bezvremene prostore.
Zaboravi izgubljen san,
uzglavlje ti miluje svitanje,
odnoseći pramen beskraja
u večni zaborav.

Naslov: Re: SAN 12/6/2011, 2:02 am

Nepomična

Udaraš po kutovima
skamenjenog srca,
grebeš po prahu
nepovratnog otkucaja.
Zaludno je zazivati
sledjenim venama,
vrenje ispijeno
niskim pobudama
u tamnim noćima.
Pokušaj osetiti miris
smrtnog vapaja,
znat ćeš da ispijeno
čami u bezglasu.
Pomiluj hladno telo
da upiješ nedodir
besane tišine,
dira ćeš vrisak tuge.
Osmehu izmami sjaj
vide ćeš masku
veštog tvorca,
ostavljenu na licu
kao trag uspeha.
Nepomičan stoji
odgovarajući prazninom
tupog pogleda.
Šapće snagu
poraženog nad
nemoćnim pobednikom
da uživa u crnom peharu
beživotnog daha.

Naslov: Re: SAN 13/6/2011, 6:59 pm

Izmedju dva sveta

Našim koracima Sunce
vešto izmiče,
škrto skrivajući zrake
pod lepršavim stopama
koje lome svetolst dana.
Vatrenim uzdasima kosimo
vlati spokoja,
zaneseni sobom
gazimo po livadi
tudjih snova.
Samo je Mesec isti
pod nama,
skrivajući pod senkom šapat
tamne požude.
Mesečeva rosa
spire pred osvit zore
prašnjave dodire,
lopova koja vešto
izmiču svitanju.
Našli se na raskršću
dva sveta,
gorda svetlost
i mračna tama.
Kidali po srcima tražeći
jedan otkucaj nesklada
da spreči sudar suprotnih
strana Sveta.
Ponicanjem vrele noći
Svemir se otvorio nad
zebnim dušama,
oslikao plavetnu idilu mameći
radoznale pogleda,
da grešnim usudima provirimo
u mračne kutke.
Zvezde nam krojile
meke postelje
posle tajnih pohoda
veštih varalica.
Mesečevim prahom pišemo
nedorečenu priču,
znajući da prah ne ostavlja
trag na svetlu.
Zebni grč u vrelom srcu
priča drugu priču.
Tihim glasom zbori
otkucaj kraja iluzije
našeg postojanja.
Dok nas Mesec drži
pod okriljem senke,
slivaćemo tren sjaja
u nemirne duše
da pamte vatru
izmedju dva Sveta.
Nekim sretnijim koracima
da opevaju ljubav tajnu
tame i svetla.

Naslov: Re: SAN 14/6/2011, 2:26 am

Osveta

Plaštom sjete
noć prekriva
zbrku misli,
dok stomakom
titraju leptirići.
Nisu ugodni,
niti izazivaju
nežne osmehe,
mameći telu
vrele uzdahe.
Igraju divlji ples
besnim ritmom,
vodeći nemirno srce
u pohode osvete.
Da li te ima
na svim licima,
ili pod stopama crnim
utihle oči
gaze samo
iskre sećanje?
Hiljadu pitanja
tišinom noći
paraju uši,
dok čekaju
na tudjem uzglavlju
nežni osmeh.
Dugo kradem
sjaj usana,
slikajući osvetničkim
dahom zaborav.
Jutro utišava
tragove uspomena,
ne brojeći ranjene ruke
koje su možda
iskon duše davale.
Dokle će vatra besa
grijati osamu tela
na drugim odrazima?
Strepim da pod
crnom trepavicom
ne gasim ponikle snove,
koji svitanjem ostaju
uz osvetničko srce.

Naslov: Re: SAN 14/6/2011, 3:04 am

LANE ::: Želje su ustvari život

Žudnja diše telom
Ekstazom strasti,
LJubavnim usudima tinja u
Ehu osame.

Sjaj vatre buči
U tamnoj požudi,

Ulivajući srcu zebnju od
Studene tišine.
Tragovi greha ostali u
Vapaju setnom,
Ali iskre plamenom
Rušeći spokoj noći.
Iako te nema

Žar bludnog daha gori.
Isijava kožom
Vrisak minulog sjaja,
Ostavljen da ćuti
Tavoreći u mahovini nedodira.

ove se ne plasim pa sam vam prisla:)
u ovoj mi je pesmi sve kristalno jasno hepi

Naslov: Re: SAN 14/6/2011, 1:17 pm

midjika ::

LANE ::: Želje su ustvari život

Žudnja diše telom
Ekstazom strasti,
LJubavnim usudima tinja u
Ehu osame.

Sjaj vatre buči
U tamnoj požudi,

Ulivajući srcu zebnju od
Studene tišine.
Tragovi greha ostali u
Vapaju setnom,
Ali iskre plamenom
Rušeći spokoj noći.
Iako te nema

Žar bludnog daha gori.
Isijava kožom
Vrisak minulog sjaja,
Ostavljen da ćuti
Tavoreći u mahovini nedodira.

ove se ne plasim pa sam vam prisla:)
u ovoj mi je pesmi sve kristalno jasno hepi

Drago mi je da se ne plašiš,znam da su neke MALO zastrašujuće ali su trenutni proizvod mene.Ti znaš svoje Lane pa nema potrebe za strahom hepi

Naslov: Re: SAN 15/6/2011, 3:02 pm

Tren sna

Nestanimo na tren
u peščaniku bola.
Nek curi dok
žmurimo i pretačemo
neumorno zrnevlje
u nemi san.
Budimo jutro
obećano Suncem,
sliveno u zraci
skladne tišine.
Stanimo pod dugu
da nas prelije
tragom beskraja,
spirući crnilo koraka.
Udahnimo sjaj
pamučnih oblaka,
dok lebdimo trenom
skrivenim u plavetnilu.
Slomimo tugu
nežnim pramenom,
kapi prećutanih
na ramenu svitanja.
Dočekajmo noć
vrelim uzdasima,
tvorenim u buci
nemirnih dodira.
Pod plamenom zvezda
zapamtimo tren
vodjen tamom
u okrilju svetla.
Zaboravimo sutra
dok držimo otkucaj
ukradenog sna
od klatna vremena.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

U trenu sna čarobni svet dotaknemo, ni ne stignemo da se razbudimo, taknemo drugi ...i tako nižemo bisere rasute u svemiru...
Nižeš stihove obojene magijom u beskrajnom krugu života...u trenu rodjeni, večno će trajati... SAN - Page 5 590247

Naslov: Re: SAN 18/6/2011, 1:17 am

strelica ::: U trenu sna čarobni svet dotaknemo, ni ne stignemo da se razbudimo, taknemo drugi ...i tako nižemo bisere rasute u svemiru...
Nižeš stihove obojene magijom u beskrajnom krugu života...u trenu rodjeni, večno će trajati...

Najbolju sam pratila još kaskam hepi

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Ne kaskaš...samo koračamo u paralelnim Svetovima... SAN - Page 5 590247

Naslov: Re: SAN 18/6/2011, 1:25 am

Snena iskra

Ponekad u svicima noći
zablistaju snene oči.
Duboka okna
plamenom tuge
varaju mameći
nemirne uzdahe.
Plavetnilom lutaju
slomljenim pogledom
tražeći delić iluzije,
da raznese bol
tupe zenice.
Možda trebam
ugasiti ostavljen sjaj,
da sjetnom iskrom
ne zasenim tudji san.

Naslov: Re: SAN 18/6/2011, 3:05 am

Zloglas

Jednom davno si obećao,
da ces samo na me paziti,
kao senku pod kućnom strehom
od zloslutne zore čuvati…
Svetlo ti pogled zasenilo,
s dlana me ispustio,
u svitanje hladno prelio
a nisi me ni osetio...
Ležala na njemu
ne strepeći od
prljavih tragova.
Vrelu krv mu vraćala
da ne zamre u bunilu
patnog daha.
Nežno milujući
ureze bola,
iskon srca davala,
verno sledeći
reči obećanja.
Studen me ledila,
injem tuge gušila,
ali nisam ga napuštala...
Zebnja me oblila,
zrnrvljem laži poklopila,
uronila u besanje
ne osetivši dodir sna
poniklog na ruci zla.