Dnevnik izgubljenog prolaznika-Mirjana Vujicic

Jutro je.Jedna pozna jesen,trag jedne tajne ljubavi.Zelim da ti dodirnem usne kao u nekoj ljubavnoj prici,da te presretnem ispod ulicne svetiljke,da mi pricas o istini...a ja da mislim da sanjam.
Razmisljam o nama,o nasim Beskrajnim trenucima...sve me nemilosrdno podseca na tebe.Nisam ti rekla kako je lepo uz more sanjati,kako te valovi sudbine nose koda hoces i kuda zelis.Gradila sam kule od snova samo za tebe i mene.
I ne zaboravi nikada sta cu ti reci,ne trazi me ocima jer cu te mozda nekada navesti na pogresan put.Trazi samo srcem,jedino ytako me nikada neces izgubiti.
Ustajem i gledam se na ogledalo,gledam svoje lice i nikada ne mogu da ga prepoznam...ponovo kisa,moje vreme za bezanje.Nemoj mi reci da si bas mene trazio,da si mene cekao...jer ja ti nikada necu priznati da sam se igrala sa vatrom.Pokusaj da me pronadjes u svojoj jednostavnosti jer tamo niko ne zalazi.Tanka je linija izmedju strpljivo čekati i gubiti vreme.Shvatila sam.
Voli te tvoja A.

Tako te najbolje razumem.

Jos jedno novo svitanje bez tebe i novi dan.Bojim se!!!

Ali bez obzira na sve ja sam svoje mesto nasla negde u kutku tvoga srca...koliko je to prostora u njemu ,nije mi ni bitno...meni je sasvim dovoljno.I samo da znas kraj tebe cu ostaviti svoj trag na ovoj zemlji.

Volim  te  najvise na svetu.Moje srce,razum...moje sve odise tobom.Ti si mi sve i dan i noc,i san i java...Ti si neko s kime lezem,i skime se budim.Ti si moj satkani most od jave.I zatoi nocas me pusti polako tiho ponovo u sebe...

Pusti da sve svoje misli,uzdahe i zelje sakrijem u rukave tvoje kosulje.

Da se nase zelje nikada ne ugase.

Pusti me da te dohvatim pod zvezdanim carsavima nemira i da osetim miris tamo gde sam te ljubila.

Zazmuri..prepusti se jer ja sam uvek tamo u boji tvojih ociju.Jer tvoja je dusa moja knjiga u kojoj je nasa ljubav zapisana.

Ko smo u stvari ti i ja?
Ljubav i mrznja,sreca ili tuga mir i nemir san ili java.
Ko si ti u stvari???Reci mi zasto te bez prestanka vidjam,zasto si mi stalno u mislima.Cime si to zasluzio,da si neprestano prisutan u mom zivotu.
Jesi li ti mozda odraz moje duse,jesam li ja mozda tvoja kazna...za sve tvoje grehove.
Ne...nezelim da razmisljam.Oblacim zelju i dopustam da me imas bez pravila,bez razmisljanja.
Pored tebe sve zaboravljam i svoju proslost i svoju buducnost.
Pustam se dodirima da me nose...
Samo jedno znaj pretvori li se ovaj san u crno nistavilo
obecavam ti da cu zaboraviti sanjati.Zaboravicu voleti I krenucu putem uzdaha
obavijena ceznjom nemira.

Kada zatvorim oci da li mozes da zamislis sta vidim.
Vidim tebe.Uvek si tu.Cujem otkucaje tvoga srca,koje jos uvek kuca samo za mene.
Sigurna sam u svoja osecanja,upijam svaki dasak tvog mirisa,tvoje blizine.I ponovo sretna.Jer volim.
Cuvaj me...jer ja sam u stvari stvarnost u nestvarnosti.
Pa zar je tako lako voleti...?Pitam se,ponekad.
Uspela sam da prepoznam put u tvojim ocima bez ikakvih znakova,i to posle toliko godina.Samo da znas u njima sam napokon sigurna i cini mi se pozeljna.
U meni stvaras caroliju,iz mene crpis onu pravu snagu koja je sacuvana za nesto posebno.
A to posebno si ti.
Sada zivim svoje snove,lagano i polako.
Osetila sam svu car zivljenja snova[jer si me ti tome naucio] i u njima lutam trazeci tvoj pogled,tvoj dodir zagrljaj.
Meni su i trenuci dovoljni da osetim ustvari koliko su moji snovi stvarni.
U jednom trenutku s tobom presla sam s one strane zida snova i zakoracila...
Prezivela sam...ma ti me tako dobro znas ja sve svoje snove pretvaram u javu.Ali ti vise nisi moj san.Ljubi te tvoja A.

Ja znam.Moj deo je osuncan...pun svetlosti,moja svetlost je beskrajna.Tvoj...tvoj deo je tmuran i zarastao...Znam da slutis o svemu,ali cutis.Bez obzira na sve shvatila sam da i razlicitosti mogu biti iste.Da li je neko do sada primetio tvoj sjaj u ocima.Ja u njima vidim sve ono sto sam oduvek zelela,a nikada nisam osetila,ili mozda nisam znala da osetim.U tebi sva moja ljubav pociva,i svaki nas susret ja kao i onog prvog dana kada sam te poljubila,da tada sam te i zavolela.Pored tebe sam shvatila da mi zivot vise nije neprijatelj.I bez obzira sto znam da nam je svaki tren od vecnosti otet,ja zelim da budem deo tvog zivota.Zelim da budem leptir koji zivi samo jedan dan.Zelim da budem i tvoja nesanica i tvoj san.Zelim da ti budem sve.Nista mi vise nije vazno,ni gde si,ni s kim si jer ja te stalno ljubim u mislima.A vreme ce u stvari reci sve ono sto ti ja ne mogu ...a ti ces sve to spoznati u svom srcu.

Miris novog jutra.Pogledom upijam boju neba i mislim na tebe.Ovaj dan...i svi dani provedeni s tobom cuvam u skoljci svoga dlana.

Na mom telu si utisnut kao tetovaza,

pecat si ostavio sto drugi nikada nisu uspeli.

A leptirici u stomaku ne daju mi spavati...

Ti spavas,zelim da ti se polako priblizim,ne zelim ti reci nista.Samo da te zagrlim,nezno.

Trebas mi,zelim da cujem otkucaje tvoga srca...zelim da oslusnem kako dises.

Zelim da utonem u san s tobom.

Zmurim i pronalazim se u tvom zagrljaju.

Osecam tvoje ruke svuda na sebi,miris tvog tela...tvoj dah sapuce.

Shvati jednom.Ja vise ne zelim,ne mogu i necu da sanjam.

Zelim da gledam,zelim te tu pored sebe sada ovoga trenutka.

Lebdim za tobom,ja sam tvoja lelujava senka,i cuvar tvoje duse.

Voli te tvoja A.

Sedim sama veceras u sobi...u mislima si mi ti.Gledam u nebo,mrak se vec polako spusta nad mojim gradom,tmurno je...moj pogled je uprt negde u daljini ,koja nema kraja.

Da li sve daljine tako izgledaju,ili je samo moja tako Beskrajna.Pitam se???Zasto mi se sada sve ovo desava?Previse toga je bilo u meni.Zasto sam ponovo dobila priliku da volim,i da ozivim ovo srce?Zasto???Da li je to poklon ili kazna.Da li ti ljubavi uopste znas,da sam svaki osecaj,onaj pravi istinski izgubila dok se ti nisi pojavio.Da li si ti samo tracak srece koji dopire do mene.Borim se da poverujem da jesi,jer ja tako zelim.Znas...drugi su mi obecavali da ce me nauciti svemu sto nisam znala.Da cu sa njima dotaci najsjajnije zvezde,da cu hodati po mesecu,da cu znati da sanjam.Nisu uspeli.Uspeo si to ti.Znas i sam koliko sam se i sama tome odupirala jer ti nisam verovala da ces to uspeti.Uspeo si svojom strpljivoscu,i svojom ljubavlju.Da ljubavlju,koju sam osecala...

Sada uzivam i srecna sam sa tobom.Otvaram oci...Ponovo mastam o tebi.

Jednom kada budes odlazio...pamticu sve,tvoj glas,tvoje dodire,poljupce sve tvoje.

U mom srcu ostaces kao dokaz jedne nemoguce ljubavi,koja je zauvek ostala u mom zivotu.


 

Zovem te tisinom,jer drugacije ne znam,ne mogu.Nekada u stvari shvatim da su reci tako beskorisne.Jer ovaj svet pored tebe koji sam dotakla pun je svetlosti,sunca,srece i ljubavi.Ja ne zelim vise da budem u tami.
Znas skupi se u coveku toliko toga,i strasno bi bilo ziveti bez ljubavi.
Sada shvatam,otkako sam te upoznala nekako sve mi je lakse i lepse.
Da ti si moja nada.
Ljubav...ljubav se nalazi u svakome od nas,samo je treba otkriti,i prepoznati.
Bojala sam se,strahovala ceo zivot da cu pripasti nekom,a onda sam se pitala cemu sve to.
Trazila sam nesto od cega sam stalno bezala...pisala...
Plasila sam se onoga sto mi je bilo potrebno.
I stalno u tom strahu i begu,povredjivala druge,da ne bi ja bila povredjena.
Bilo je potrebno samo jedno,da zazmurim i pozelim.Tada to nisam znala,sada znam.
Sada volim nekoga,neciji osmeh,necije ruke...neciji san.
I spremna sam da predam svaku cesticu sebe,svu moju strast i postojanje-Samo njemu.

Volim te do Beskraja.

Jos jedno jutro sa tobom.

Zajedno smo,sedimo ponovo na klupi vecnosti,koja je vec ispisala nasa imena.

Suncevi zraci nam obasjavaju put,nasoj sreci.

Da li znas,da li sam ti ikada rekla,da si ti moja poslednja ljubav?

Jer vise nista mi posle tebe nije vazno,zatvaram oci,svaki put kada si pored mene.

Jer  tako  lebdim i osecam ono sto je izmedju sna i jave.Ono sto je izmedju mene i tebe.

Ja i ti tako isti a tako razliciti.

Ja sam u stvari bila neko,ko je otvorenim ocima gledao na zivot...a ti ziveo u snovima.Ja sam bila neko ko je imao sve sto pozeli...a ti si samo zeleo.

Ja sam nosila vetar u srcu,a ti u svojim mislima.Ja sam tebe volela,a ti si mene obozavao.

I sada se pitam,da li je sve ovo izmedju nas,bajka ili stvarnost.Da li ovo sto mi se desava,ovolika ljubav...postoji samo u snovima.Reci mi da znam???

Noc,tisina i moje misli koje se probijaju kroz blage talase.Znam da si uvek uz mene,iako si mi nekada jako daleko...Ja sve to znam.A onda opet ja i moja tisina...
Svetlost tvoji ociju daje mi snagu.Moj prazan pogled bez tebe gleda u daljinu.Ne dozvoli da nada odleprsa poput pahulje na dlanu.Jer to je jedino sto imam od tebe.
A kada zatvorim oci plasim se tog trenutka,jer u tom trenutku mozda mogu da te izgubim.
Dajem ti sve svoje dane za samo jednu noc,odrekla bi se zbog tebe i svoje jave,za samo jedan san.Jer ja ti u tom snu sve mogu dati.Svu ljubav samo za tebe.U tom snu ljubicu te nezno,polako i dugo.Oseticu sve drhtaje tvoga tela.Osetices moj pogled i pronacices mir,bices bezbrizan i spokojan.
Voli te tvoja A.

Sve ovo ovde sto pisem sada trenutno,pisem samo za tebe.Ali htela bi da napisem nesto posebno,da svu svoju ljubav ogromnu,pretocim u reci i da u njima ustvari pokazem sta osecam.Znas,nekada to sve sto izgovorim,nema nekada ni nekog smisla.Ponavlja se svaki dan...i mnogo drugacije je od napisanih reci.
Htela bi da te se secam celoga zivota,i kada ne budemo vise zajedno da te zauvek pamtim.Taj mart,nase poznanstvo...prvi poljubac,moje nervozno cepkanje papirica,spusten pogled.Nase mesto...pregrst izgovorenih reci,dodiri.Svega.
Dosao si onda kada si mi najvise bio potreban.Ni sada ne zelim da priznam da si ti moja velika ljubav.Jer sve sto ima pocetak ima i kraj,sve sto je lepo u zivotu mora jednom da se zavrsi.Sve ja to znam.Ali se bojim razocarenja.Bojim se da te ostavim,i da budem ostavljena.Bojim se te borbe koju stalno vodim sa sobom.Bojim se...
Ali jednom i sa tim svojim strahom moram da stanem i da se suocim.Sve je to zivot,i ja ga moram prihvatiti takav kakav je.Naucila sam pored tebe sta je sreca,sta je trenutak.Pored tebe sam naucila sanjati,imati te i kada nisi pored mene.Vreme prolazi,a ti si jos uvek u mom srcu.U mojim mislima.
Volim te.I drago mi je sto si tu,sto si blizu mene.Jer ovo sa tobom je bajka,a ja sam samo tvoja princeza.Koja ce te poljupcima buditi iz sna.

Cutanjem ti zelim reci sve nedoreceno, jer moja osecanja toliko su uzavrela da me nekada dovode do ludila.
A onda sam shvatila da mi je vreme najveci neprijatelj.Vreme koje ne provedem sa tobom.Posla bi veceras negde s tobom, nije mi bitno mesto ni vreme...negde gde bi bio samo moj.Naslonila glavu na tvoje rame i cutala.Tako si mi sada u ovim trenucima blizu,mogu da osetim otkucaje tvoga srca,tvoju dusu.
Moje ruke zele da te grle,moje usne zele da te ljube,i moja krv putuje prema tebi.
Tvoj osmeh mi kaze da si srecan,stisak tvoje ruke da me zelis.
Kako bi bilo lepo docekati bar jednu zoru u odsjaju tvojih ociju,jer u tvom osmehu nalazim snagu i hrabrost za novo sutra.
Bilo bi divno imati te sada kraj sebe,imati te celoga zivota.
Mozda sam malo sebicna,ali bilo bi divno...a ti???

Ja znam da volim...ali ne umem.Kada najvise volim,kada mi je neko najvise potreban okrecem se i odlazim.A onda ti se desi da upoznas nekoga i da pomislis da ga znas celoga zivota.I nemas hrabrosti da odes,i nemas hrabrosti da pobegnes.Jer volis...
Ne mogu ni sama sebi da objasnim odakle mi to da ti toliko sirom otvorim vrata i da ti dozvolim da toliko duboko u meni udjes...u svakoj mojoj si pori,srcu,mislima.Odakle???
Trebamo jedno drugo ocajnicki.Ali pred drugima glumimo cak i da se ne poznajemo.Pravimo se da niko ne sazna da imamo jedno drugo.Potrebni smo jedno drugome,jer jedino kada smo zajedno mi znamo ko smo i sta smo.Pored tebe se osecam zivom.Vidim stvari koje nikada nisam videla.Vidim oblake,sjaj sunca,miris ljubavi.Odlazim u svet dodira i zadovoljstva,sa tobom nestajem sa ovoga sveta.
Predajem ti se u potpunosti.A onda opet razilazenje.Svako na svoju stranu.I odlazim da nestanem u ogledalu onih divnih oblaka i onog neba.
Ali ko zna sta nosi zivot...Ti suluda ljubavi cini mi se da nemas ni pocetak ni kraj,da si san u javi,ili java u snu.

Sanjala sam.Secam se sna.I bojim ga se.

Sanjala sam da ljubav ne postoji.Da ponovo lutam ulicama koje nemaju kraja.

Da lutam lavirintima tajni,a tebe ne vidim.

Da prolazim kroz prozor i pokusavam da pronadjem taj svet koji sam pronasla a u snu izgubila.

Svet ljubavi.Gledam.Hocu da nocas zadjem u svaku tvoju poru misli,da postanem tvoja ostvarena zelja.Zelim da pobegnem u tvoj san,jer moji su snovi cudni i bolni.

U tom tvom snu,zelim samo da se ususkam,da budem mirna,da me cuvas i da me u njima niko ne pronadje.

Da tvoje lice bude moja mesecina koja ce mi obasjati put,i da nas spoji u javu onako sasvim slucajno.

Kao i kada sam te upoznala.

N,nezelim vise da sanjam,zelim da moji snovi budu kao sto su i bili...snovi sa otvorenim ocima.

Ne nezelim te vise u mom snu,zelim da si moja java.Nestajem u Beskraj i pratim senu tvog imena.

Eh,ta ljubav.Rajski dodir neba ili igra sa djavolom?Po prvi put sam poslusala svoja osecanja,i njima se prepustila i pustila da me vode.

Rec ispravno sam kod ove ljubavi izostavila.Jer nista nije bilo ispravno,a tako je sve prelepo.On je postao smisao moga zivota,i vise mi je bilo nebitno da li sam ispravno postupila kada sam dozvolila svom srcu da ovoliko voli.

Svatila sam posle toliko godina da sam stvorena da volim,a ne samo da budem voljena.

Pronasla sam onu snagu u sebi koje je jako malo bilo kada si me upoznao.Snagu da prestanem da tugujem,i snagu da ponovo osecam.

Zato ne zurimo nigde,prepustimo se ovoj ljubavi jer sve ce u zivotu proci,sve je prolazno.A ja zelim da mi trajemo.

I nikada nemoj da zaboravis da sam te volela,da sam tvoja neizreciva tajna do koje nikada neces dopreti...

da sam uspomena i oziljak koga ces se uvek secati.

Sve u zivotu moze da izbledi,da nestane...mozes se ponovo zaljubiti i ljubiti,ali svaka zena uvek ce te podsecati na mene.

Taman kada sam u zivotu zaboravila sve tvoje,i kada sam pomislila da si samo moja senka,ugledala sam tvoj pogled.
Ponekada,svratis u moje snove kao opomena,da me podsetis kako tuga izgleda.
Da je setim,da je ne zaboravim.
I dan danas me bolis,u tom bolu se raspadam,ali moje su rane-nada.
Ja ne zelim da one isceznu.Niz moje lice nekada zbog tebe mozda u snu kise na obrazu me podsete na bliskost.
Sve moje precutne suze su sa ukusom gorcine
Znam da si u meni opazio obecanje,ucio si me sta je prolaznost,ali me nisi naucio i da si moja greska.
Bila sam poslusna svakom tvom dodiru. Upijala sam te celim svojim bicem.
I na tvojoj kozi napisala sam  najlepse reci.
Otisao si...zauvek,na kraju si mi samo rekao da ne znam da volim,i da se to ne uci,
to se oseti ili ne oseti Ja izgleda nisam osetila..Gledala sam dok si odlazio,nema i tako daleka.
Ni tada nisam  ti rekla hvala ti...ja sam te volela,ti si bio stvoren za mene.

Ti si mi sve...mir ove duse nemirne.I ja ne zalim sto vise nismo zajedno,zalim za onim sto si mi dao,a davao si mi bezgranicno.Nisam to tada znala da cenim.
Dodiri...osmesi...ljubav.Ja znam da volim ali ne umem.Ja sam zena koja boli,koja ranjava,a ti si samo sada moja uspomena.I ponovo se bez tebe budim u mraku svoje realnosti.Znam da postojis,ali ne vise za mene.Ja sam tvoja opasnost,tvoj otrovan dah koji ti stalno dise za vratom,ja sam tvoja zla kob
bez koje ne mozes,ali sada moras.
Uvek ces za mene biti neko,neko kome pripadas.Zbog toga je moje srce sivo,zbog toga si mi nekada nedostizan,i zbog toga cu uvek mrzeti svako slovo tvoga imena.
Da li ikada pomislis da li ima nade za nas?

Nocas sam tuzna.Bojim se da cu jednom u zivotu kako sam se pojavila tako i nestati.Tiho,bez objasnjenja.Ne nezelim tada jedino da gledam u tvoje oci,jer nemam za to snage ni hrabrosti.Ne zelim da gledam tvoje lice jer bi mozda na njemu procitala neku misao.Jesen je ljubavi moja.I ona ce proci kao sto sve prolazi u ovom zivotu.Ali ja znam da sam sada jos uvek tvoja,da smo zajedno.I to je jedino sto u ovim vecernjim satima i znam.Sve sto sam u zivotu izgubila tvoja toplota i milovanje,tvoja nada su mi to vratili.I ja znam dok god sam s tobom,sve snove koje sam u zivotu izgubila s tobom sam vratila.Sutra je novo jutro i ono ce se smejati u mojim ocima.

Svuda oko mene je tisina.Da li je mozda nocas tisina i u tvom srcu.Pokretima rukama je teram od sebe.
Tako bi volela da si nocas pored mene,da bilo sta kazes,da mogu da ti cujem glas.Da te vidim.Hajde progovori!
Smrkla se moja dusa,u ovom Beskraju cekanja.Nocas zelim da sa sobom pokupim sva ona lazna obecanja,sve one lazne bisere i snove koji su hladni i mracni kao ova noc.
Svez  vazduh mi ulazi u sobu,misli su mi bistrije.Boze,pitam se kako mogu da trazim i zelim od zivota nesto sto nije moje,nesto sto mi ne pripada.Odakle mi hrabrosti za to.
Moja najveca kazna sto sam te zavolela svesno,i sto ti sebe dajem celu,mnogo vise nego sto uzimam.
Tu sam ljubavi pored tebe,s tobom ali na zalost kao da nisam.

Danas sam se u tvom toplom zagrljaju topila.Bili smo jedno.Dosezali visine,dotakli svemir a moja zelja za tobom je bila prevelika kao i uvek.
Dusu mi ponovo obuzima nemir,da li je to bio san.Ili je ipak stvarnost.
Sta bih ja bez tebe pitam se?Ti si neko ko je ukrotio moje misli koje su se borile sa burom.Razmisljam...
Kada sve ovo izmedju nas jednom prodje,a to su samo trenuci.Oticicu.Oseticu to.
Tada ce stati vreme i sva svetlost i sjaj u mojim ocima.
Samo mi ne vracaj secanja jer ce ona mojim odlaskom zauvek biti zatvorena.
Samo me zagrli,snazno...ne necu biti srecna.
A ti,ti okreni pescani sat,i pokusaj sve iznova.
Nedosanjana ljubavi,moja je samoca jos veca kada te sanjam.I ne mogu naci spokoj ni mir,ne mogu pobeci od tvog lika.
Naucio si me mnogim stvarima,ali me nisi naucio kako da te zadrzim pored sebe.
Ja to nisam znala.

Misli moje gledaju tvoju zadnju rec,tvoj znak,tvoj korak.Ponovo u meni onaj vrisak tisine,ja ga cujem u svojim nemirnim snovima.
I pokusavam u nekim secanjima da pronadjem mir.Hodam na ivici krova,sa osmehom na licu,i osvrcem se unazad nicega nema.
Praznina...
Da li je to od vraga?Ili od Boga?Pitam se.
Moja traganja ne vode nikuda.Moji porazi su bolni,a svaki korak me vodi ka tebi.
I kada god pozelis ljubav slobodno dodji,i kada ne mislis dolaziti...moje srce ce uvek biti otvoreno za tebe.Ljubavi,ja trazim samo malo.Toplinu tvoga zagrljaja,i za uzvrat ne trazim nista.
Jer ti si moj andjeo cuvar.
Naucili su me svemu u zivotu i da hodam,i da govorim i da se smejem
ali me niko nije nikada naucio pravim osecanjima...sta je to Ljubav.

Uzalud sada posle toliko godina trazim...prebirem po nekim  izgubljenim  i zaboravljenim fiokama odgovore na tolika pitanja.
Zasto uopste stalno vracam secanja,mucim sebe u  neprospavanim nocima.Cak ujutru ni teska sminka koju  stavljam  na sebi nekada ne moze da izbrise i sakrije bol...rane,i sve oziljke proslog zivota.Onda se pitam zasto zavaravati druge,kada uvece ispred ogledala ne mogu da pobegnem od sebe.
Stojim gola i bosa i pitam se?Ko si ti uopste?Koja je tvoja sudbina?Da li sve ovo nekada ima smisla?
I cekam.Stezem cvrsto sve svoje promasaje,i ponekada u prolazu samo dotaknem tudju srecu.A onda je dosao on.Pojavio se.Cesto ga i dan danas pitam:'A odakle si ti dosao".Nova nada se ponovo rodila u meni.Moje ozareno lice i osmeh.Koliko zivot zna da bude lep.A secam se govorila sam ti da je sve prolazno,i da ne moze da traje.Barem sam tako mislila.Tada kada sam te upoznala bilo je prolece...i mislim da ce mnoga jos doci,i da cemo mi trajati.

Tako je tesko i sa tobom i bez tebe.Znam da nisam rodjena da u tajni pokusam naci ljubav.Ti sada nisi tu pored mene,dok ovo pisem,a moje misli su uprte ka tebi.Moja si ceznja,uteha...sve si moje ti.Sama sam,u svojoj toploj strepnji.Dokle sve ovo moze da traje,i dokle ja mogu sve ovo izdrzati.Imati te a nemati te.Pronalazim sebe,u zvuku tvojih reci.Jesen je,ne volim jesen.Tuzna je,i cini mi se da me niko ne razume.Mozda me jedino zvezde shvataju.Jer jedino one sapucu o ljubavi.Shvatam samo da te volim.Da li znas da sam nocas sanjala tvoje ruke.Opcinjena sam njima.Nikada ti nisam rekla da kada sanjam,sanjam samo ruke.One me stalno grle,ljube miluju.Ruke imaju dusu...jezik koji ja razumem.Ponovo je mrak i hladno je...Da li znas da nekada i jutra kada svanu mracna su.Znam zivot prolazi i zato me nikada ne pitaj za ime moga svemira,jer ja sam stvorena za jedan drugi svet.
Voli te tvoja A.

Tiho se spusta mrak.Nestala je svetlost.Taj mrak kod mene lomi sve i srce i dusu.

Pitam se hoce li uskoro svanuti dan,ja mogu svetlom izbledeti tamu.Ali  ne mogu cekati.Mogu crnom tepihu izatkati svetlosne niti...moguMogu i tugu pretvoriti u srecu.Ja sve mogu,ali samo budi pored mene ti.Nadahnucu ti dusu,cuces sum vetra i osetices suton plavi.Nezelim da ti nista pricam o sebi,jer ti sve znas sada kada smo zajedno na toj klupi u tom parku koji volim najvise na svetu,otvorila sam ti svoju dusu i sve svoje rane sa sebe skinula.Svoj mrak odbacila.A onda kada jednom sve prestane i kada nas ne bude vise zajedno bilo,prevrni svaki kutak svoga secanja...seti me se,da sam bila dah na tvom ramenu,zena koja te je volela do Beskraja i cije si ime saputao.

Seti se neke zajednicke kise,koja te je probudila a cutala.

Jer ja cu uvek biti jutro daleko i sneno.Samo za tebe.

Da li znas da si svojim dolaskom,odagnuo svu moju samocu,da si mi otvorio vrata koja nikada nisam smela ili htela ni da odskrinem.Bojeci se sta se iza njih nalazi.
Bojeci se da se ona ne zatvore jednom zauvek i neostanem zarobljena i zakljucana u svim svojim osecanjima...u zvuku tisine.
Sada se vise ne bojim.Samo me i dalje cvrsto drzi za ruku,da mogu da osetim cvrstinu.Lakse mi je kada znam da si pored mene.
Jer ti si moj andjeo cuvar.I da se pomirim s time da te nekada vise necu imati,nije mi ni vazno.Jer dao si mi ono sto sam ja drugima davala,a nikada nisam osetila.Prvi put sve to sam osetila ja pored tebe.Ljubav.

Hvala ti Tvoja A.

Leto se zavrsilo.Znas li da sam skoro obisla nase mesto,kazu da je to mesto raj za zaljubljene.
Dok ovo pisem,secam se svakog trenutka provedenog stobom,sata...minuta.Secam se...a i sada mogu da osetim jos uvek dodir tvojih usana na mojim.Te poljupce,to ljubljenje nikada necu moci da zaboravim.To nisu poljupci,to je drhtanje i lupanje srca,vrtoglavica i emocije koje krecu neopisivo.
Kada nisi pored mene,tvoja vrata su kod mene stalno odskrinuta,jer ja ti tako kradem poljupce.U snu.Tako si me ti naucio.Za mene,svaki nas poljubac,svako nase ljubljenje znaci vise od svih reci koje razmenimo u toku dana.Za mene je to kao da vodimo ljubav.
U njima ima vatre,pozude,grubosti...strasti,osvajanja.Ma stobom ljubavi moja cini mi se da bi mogla da se ljubim dvadeset i cetiri casa,i to bi mi malo bilo.Jer tada spajam stvarno i nestvarno.To je carolija mog postojanja s tobom.
Volim te.

Secam se...Kada sam te srela.Cini mi se da sam te trazila dugo,i da sam te ipak pronasla.Secam se svakog tvog zagrljaja,tvojih reci,VOLIM TE.
Tebi moja nebeska ljubavi,da li si nekada bio na dnu?Pa te neko podigao.Znas li sta je zivot,sta je radost?
Da li si ikada mrzeo,da li te je ikada bolelo?
Da li si ikada osecao strah,hrabrost?
Da li si se nekada nalazio u zacaranom krugu,bez izlaza.
Sve sam to prosla,a onda onda si se ti pojavio.
Dosao si na prstima,imao si dusu toplu i cistu.Kakvu do sada nikada nisam upoznala.
Imao si sunce u ocima koje sam samo ja tog jutra primetila.Nikada ti to nisam rekla.
Imao si najlepse snove,koje sam slusala i pored tebe sanjala.
Ja sam imala tebe,a sa tobom sve.Zato mi oprosti nekada na mojoj ishitrenosti,besu,bezdusnosti...nestrpljivosti.Oprosti mi.Ne postoje reci u ovom trenutku koje bi mogle da ti opisu koliko mi znacis.Hvala ti sto postojis za mene.

Jednom kada budes odlazio necu zaliti za tobom.Zalicu za uspomenama koje si mi dao i koje cu pokusati da sacuvam u nekom svom kutku najlepseg secanja.

Pamticu svaki tvoj dodir,osmeh tisinu.Necu te nikada mrzeti,jer ja samo znam da volim.

Bice mi mozda zao...ali zapamti sve mozes poneti sa sobom ali ono najlepse ostaje meni.

Tecices mojom radoscu,griscu sudbinu koja je zaustavljena u tajni tvog pogleda kada si odlazio.I svaki tvoj otkucaj srca cuvacu na vrhovima prstiju.

I na kraju znaj zauvek ces ostati moja ljubav,to sam ti vec rekla.Ona cista,prava i iskrena.

A ja cu biti tvoja strast skrivena,ukradena tajna i divlja.

Pamticu  trenutke kada si bio samo moj,a ja samo tvoja.

Jer u stvari samo u tim trenucima smo istinski ziveli.

Zovi me imenom koju volis,zovi me ljubav i strast.

A ja cu te voleti do  Beskraja.

Da bi mogla pisati ja moram da volim...da da volim onako iz dubine duse.Kada volim ja disem.Osecanja su mi ispunjena i spontana.Da li znas da si ti sada gospodar mojih snova,a ja tvoj poslusni sluga.
Pustam da me osecanja nose.I secam se tvoga mirisa,tvojih zagrljaja,posteljine koja se topila pod nasim telima.Ples u ritmu nasih pokreta.
Secam se pogleda zbog kojeg sam ostajala bez daha...tvog imena i svih tvojih poljubaca.
Secam se svega onoga sto si urezao u moju dusu.Zato mislim da jednoga dana kada ne budemo vise zajedno,najveci greh bi bio zaboraviti te.Mada ja u zivotu,sve sto je proslo slabo pamrim.Gledam kroz prozor,napolju je osmeh,a u mojoj dusi tuga.Vreme neumetno leti,i vise ga ni nebrojim.Miris jeseni...da li mozes da ga osetis.Ne volim jesen,jer nema joj kraja duga je i setna.U jedno sam sigurna,bez tebe nista mi ne bi bilo isto.

Iscepana haljina u strasti nocasnjeg sna.Ruke koje me traze u tami mojih nemira,u izgubljenom svetu.
Ne,nezavaravaj se da sam tvoja lepota.Nisam ja ni tvoj osmeh,ni vedar i suncan dan.Ja sam tvoja istina,onaj dim cigarete koji se pojavi i nestane.Meni su sve bure i okeani u zivotu promenili pravce,a ja te sada stvaram onakvog kakvog te zelim.
Ulepsavam svaku tvoju boru,tvoje strahove pretvaram u radost...a suzu u osmeh.
Tisina,glas iz daljine i zidovi moje sobe.
Da li si nekad cuo glasove zidova,da li znas da oni mogu da progovore.
I da su nama smrtnicima vrata koja kada na njih kucamo ne otvaraju svaki put kada pozelimo spas.
Ja to nisam znala...kucala sam na njih,kucala ali odgovora i izlaza nije bilo.
Ljubavi moja,ljubav nije ono sto zivimo,ljubav je ono sto znamo da procitamo u ocima
i da vidimo ono sto imamo u rukama.Ja sam procitala u tvoji ocima srecu,u tvojim rukama sam videla i pronasla ljubav.

Odmori me,jer u paklu moje duse upoznah tebe.
Bila sam ostavljena u prostoru vremena koji nije postojao,spoticala se niz stepenice koje nisu imale ni pocetka ni  kraja ,i bila skroz luda u svojim snovima koji nisu imali nikakvog znacaja.
Zatvarala sam prozore da ne vidim nebo,da nevidim zrak sunca,bezala putevima koji nisu postojali.I bila besna sto ne mogu da shvatim ko sam u stvari ja?
Upoznao si me kada mi je bilo najteze,pristala sam na taj susret,zato se nisam puno ni dvoumila kada si me pozvao.
Jer bila sam prazna,jadna ogoljena usamljena i izgubljena.
I otvorila ti dusu u kapi nedovrsenog sna.
Da li mi verujes?
Da li hoces i mozes da shvatis koga ti u stvari imas pored sebe?
Ti koji sve tako znas,a u stvari ne znas nista.
Da li mozes da me volis i prihvatis takvu kakva jesam...sa vise mana nego vrlina.Mozes li?
Molim te odgovori mi...

Kazu da je ljubav u osecaju i spoznaji.To sam odskoro saznala.Jer u zivotu kukavicu treba ohrabriti,kada je ljubav u pitanju.
Jer ona cim je oseti pobegne,odleti...nestane.
Treba oziveti srce koje je znalo voleti ali je bilo mrtvo,da ne bi bilo povredjeno.Dozivela sam je...Sada kada sam je otkrila u pravom smislu,ona je u meni pokrenula silne vulkane i lavine.Shvatila sam da bez ljubavi nije ni vredno ziveti.Jer osetivsi ljubav dodirnula sam citav kosmos.
Verovala sam u nju i gledala kako se samo to drugima desava.Sada joj se prepustam,ne odupirem joj se prepustam joj se u svim njenim bojama.
Posto si bio prolaznik svedok moje tuge,kada sam te upoznala nisam ti previse verovala.
Zato sada mi oprosti sto sam te toliko zavolela,sto se mozda nadam,molim i volim.
I posle svega i posle nas...znaj da cu pisati uvek i nikada necu odustati.
Jer ja sam ona kap kise koja te preklinje da zauvek ostanes,i nikada ne nestanes.


P.S.
Nikada nije prekasno. Ni večeras. Ni sutra. Nikada nije kraj. Novi je početak. Pogledaj more. Osecamo isto. Kada osmeh briše suze. Znam da možemo. Ne mogu nam uzeti. Veru u ljubav.

Ljubav da li je ovo ljubav.Pitam se?Izgubila sam uopste osecaj sta ta rec uopste znaci.
Znate kada u zivotu nesto prodjete,kada osetite,kada volite srcem,a ne samo telom...kada osetite onu pravu ljubav i kada ona zauvek zamre u vama,onda sve ostalo sto posle toga sto dodje su pitanja,bez odgovora,nepoznanica ili strah.
Bila sam dovoljna sama sebi,barem tako sam mislila,ceo zivot hladna, dostojanstvena uobrazena.Ciniloo mi se pre bi se mogla santa leda istopiti nego stici do mog srca.Da cinilo mi se,a onda sam upoznala njega.Onoga trenutka kada sam osetila slast njegovog poljupca,njegov zagrljaj,dodir shvatila sam da sam ziva.
Pored njega zavolela sam mnoge stvari koje sam mrzela,stvari koje nisam primecivala.A on, on je imao toliko strpljenja za sve.Bas danas sam mu rekla ljubavi,ja nemogu i neznam da osetim ljubav,ali mogu da je vidim.Ono sto si ti uradio za mene je ustvari ljubav koja mi je toliko potrebna.I koju mi koliko mozes i koliko ti vreme dozvoljva zaista nesebicno darujes.Ucinio si u mom slucaju cudo,ali ti to nikada necu reci i nikada neces saznati.Pitam se cesto,pa gde si bio sve ovo vreme?Gde sam te pronasla?A nisam te trazila.S ovom ljubavlju posle toliko vremena slobodno mogu da kazem:
VOLIM,DAKLE POSTOJIM...

Ceznja me ogromna razdire,steze,sve se cupa i lomi u meni.

Danas sam shvatila da  ja  ponekada zaista mogu da mrzim samo sebe.Uvucena u snove,u neke poslednje vagone nade.U lazne i licimerne spoznaje...Cega???Pitam se.Smenjuju mi se slike.Vraca mi se sve ono sto sam prosla i sto prolazim u ovom zivotu.Budna sam,ja ceo zivot sve snove budna sanjam.Zelim pored sebe dodir,ne onaj dodir trenutka koji dodje i nestane.Zelim dodir koji ce vecno da ostane...toplinu necijeg zagrljaja.Zelim ljubav.Da li trazim previse?Da li malo pruzam.Pitam te???Tvoje Volim te,koje cez zaboraviti na pola puta,a ja cu cekati.Zamisljacu ga,sanjacu...i nestacu.Ne,ja na ovaj put zaista ne mogu dalje.Moja dusa ima toplinu,moje srce ima snagu.Kod mene u zivotu ne postoje slamke spasa.Zato ljubavi ,proveri svoju ljubav ponekada i svoje zelje sa zeljama nekoga koga kazes da volis.

Sada shvatam koliko sam celog zivota bila upakovana u majusnu kutijicu,i ususkana sarenim leprsavim snovima.

Ceo zivot cuvana,u Beskraju svemira.A onda ponovo shvatila da zivot nije ljubicasta tajna,slucajni osmeh.

Da se zivot meri bolom,losim vremenom i dogadjajima.Tuneli vremena...ponekada i sama sebi napravim od vremena nevreme,od mira nemir.Napravim oluju.

Ponekada shvatam da je moja unutrasnja snaga moj izvor besa.

Nalazim sklonista...

Biram ponovo...

I cekam...

Osudjena sam jer sam ljubav ceo zivot shvatala drugacije od svih.Trazila sam u njoj istinu,jer samo to je moglo da ispuni moju dusu,a dobijala sam od nje samo iskrivljene slike.

Pogled kroz prozor,prelepo suncano jutro.

Ne,ne mogu vise nista da krijem,ugusicu se u tudjim zabludama u svojim istinama...I iskrivljenim slikama.

Neko je rekao.UPOZNAJ DA BI VOLEO.

Ja nikada nisam upoznala nekoga ko bi bio dostojan te reci,dostojan ove velike ljubavi koju nosim u sebi.

Zasto si me uopste u zivotu sreo?
Da bi me naucio kako se sanja?U stvari ja mislim da to nije bila slucajnos.San je bio samo izgovor.Bojala sam se snova,i zato sam te jako brzo pretvorila u javu.
Milujes me po kosi,ljubis mi lice,izgovaras ono Volim te,na tako poseban nacin.To je sve istina,to nije san.Mi smo se jednostavno osetili i prepoznali u onom trenutku susreta.Tako je i pocela nasa ljubav.Pustila sam te da mi usetas u srce,postao si neko koga obozavam ,nekoga koga volim u svojoj stvarnosti.
Tvoje ime je sada moja sreca.Pomalo si nekada ironican.pozitivno lud na svoj nacin...ali kada si samnom onda si samo moj.Znas kada sam se najvise spoticala u zivotu,i kada nisam znala kojim pravcen najbolje da krenem,ti si mi pruzio ruku.Cekao si me sve vreme...imao strpljenja.Za razliku od mene koja to nikada nisam znala u zivotu.Da li se strpljenje uci,da li si rodjen s time,stalno mi ta misao prolazi kroz glavu.To moje strpljenje koje nikada nisam imala kostala me je puno toga u zivotu.Nauci me,molim te nauci me da cekam???
Ti si moja najlepsa muzika,san koji je zapoceo jednog proleca,san koji sam pronasla onog prepodnevnog dana i koji nikada necu zaboraviti.
Ja sanjam ali sanjam otvorenih ociju.Ljubi te tvoja A.

Da li sam ti ikada rekla da onog trenutka kada sam te upoznala osetila sam blagi drhtaj.

Teskobu...nemir koja me je sve vreme naseg susreta pritiskala,i mislila sam da ce vremenom prestati.Ali nije,pojavi se ponekada onako sasvim neobjasnjivo.

Sada sebe pronalazim,oslobadjam se i svaka zvezda i ova tisina me podsecaju na tebe.

Znas ljubavi da cu te uvek cekati...cekati ispod mostova vecnosti.

Jer jedino tu te ne mogu izgubiti.Ponekada pozelim da vrisnem,da svima pokazem i kazem koliko te volim.Ali se bojim da ne budem povredjena i od tebe o od svih drugih koji nikada nece moci da me razumeju.To sto ja nosim u sebi to je snaga ljubavi.

Mogla bi danima da sedim pored tebe,da cutim i da te samo slusam.Mislim da ce ova ljubav trajati bar onoliko koliko traje moj tuzni zivot.

Jer svako slovo je kao spomenik i zauvek ce ostati,kao zabelezeni trenuci da sam te volela,i pripadala i dusom i telom.Da li si ti plod moje ljubavi,moj san...masta...zelja ili strast.

Zaista na to pitanje nemam odgovor.

Zar sam bas tebe morala da zavolim?Pitam se,dok prve snezne kapi provejavaju u ovoj groznoj i sumornoj veceri.Noc je.Tako je hladno.Da li mozes veceras da nazres putanju oblaka?Da li sam ti ikada rekla da je moj zivot pustinja,da si moj zivot ti i da te puno volim.
Da li sam ti ikada u zivotu trazila nesto.Ne znam,mislim da nisam.Jedino sto trazim jeste da mi ljubavlju srce dirnes.Trudim se da osetim i spoznam tvoju ljubav.
Jer kazu neznosti ne treba zvuk.A tisina je ukupan smisao neznosti.
Sivo je ovo vece...ali ja pokusavam da vidim Tvoje lice,tebe,ruke...Tako te zelim.tako mi trebas,sada veceras...odmah.
Zelim da mi kazes Volim te.Cutim,sve znam.Gledajuci te tako pretvaram te u zelju,jer ja te cuvam ljubavlju.Samo ne znam dokle ce sve ovo trajati.Da li se prepustiti trenutku,i o tome mozda i ne razmisljati.Trenuci su lepi,ali oni su prolazni.
Volela bi da kada se ujutru probudim osvane suncan dan.Da ova noc bude ljubicasta.
Moje se lice ponovo sakriva-ne vidi se u tami ove noci.Cuvaj me.Plasim se.

Da li znas da svaki deo moga tela zeli samo tebe,i da kao ustrepteli cvet treperim u svakom iscekivanju.
Svaki put te zeljno ocekujem,svaku tvoju neznost upijam i nedam zaboravu.
Moja dusa je Beskrajem ljubavi okovana.A onda kada shvatim da mi nedostajes,grizem usnu...namestam osmeh i idem dalje bez tebe.
Do sledeceg naseg susreta.Mozda ja u sustini sa tobom jesam srecna,ali patim...
Patim jer nasa ljubav nije prepoznatljiva.Jer nasa ljubav ima pravila.Zato ponekada trazim mir u napisanoj reci,bezim od sebe,od stvarnosti.I ne dopusti mi da spavam,i ne dozvoli mi da sanjam.Jer u mojim snovima nema svetlosti.
Ja sam tvoja java,tu se smejem,placem ljubim te.Tu mozes da me osetis.Tu mogu sve da ti govorim,a da ti nista ne kazem.Razumeces me.

Opet osecam tvoj vreli dah na mome vratu.Osecam te celim svojim bicem.I sve ono sto je bilo iza mene je sada.Magla...iza mene magla.A sada postojis samo ti.
I nije mi veruj mi zao ni za cim,jer vise se ne skrivam od same sebe.U naletima strasti,ja zelim samo tebe...
I svetlucam u tim zeljama,jer s tobom je sve posebno,i tako nedokucivo.
Gledas me,i ja sada pisem stih zelja koji sam omotala oko svoga srca.
Volela bi da vreme provedeno s tobom stane.Da me zagrlis i da ti se predam u strasti treptaja,u svim tvojim neznim dodirima.
Kod mene u zivotu se mnozili mnogo ludila,i drzala sam dah na ivici ponora.Ali od sebe nisam mogla da pobegnem.
Jer ja sam nemirna i divlja...Kao leptirov let.Dodirni me.
I molim te pronadji mi ta izgubljena vrata Raja.

Davne divne uspomene koracaju ulicala moga secanja,a ja kao u snu vracam jednu ljubav,topla vecernja maglicasta jutra...miris ribe i soli.
Hvar.Da li me se nekada setis?Ja tebe da.
Sedeo si to vece na plazi s drutvom i svirao gitaru.Bila je lepa noc,a moj pogled je bio negde u daljinu.
Svoje poglede si cesto upuvivao meni,osecala sam ih.Nisam ti ni znala ime...jeste da si se predstvaio.ali imena ne pamtim.Zapamtila sam samo taj osmeh.Bio si moj stranac te noci.I svi ostalih.Pogledi su nam govorili vise od svih reci...malo smo pricali.Voleli smo da se setamo pored plaze,i da uzivamo u govoru talasa.Drzao si me stalno jako cvrsto za ruku,i govorio da se plasis da ti ne pobegnem.A onda...onda se primakao moj odlazak.Govorio si mi da mogu samo da zaustavim vreme...Stajao si na stanicu i pratio me,drzao za obe ruke i ljubio.Cutao si,cutala sam i ja a u grlu mi se nesto stezalo.Voz se polako udaljavao od stanice,a ja sam cvrsto u rukama drzala lance koje si mi poklonio i tvoj broj telefona.
Sada kada se svega setim...ostale su iza mene neka plava juta,tople morske noci s mirisom soli,jedna letnja ljubav i princeza koja je postala zena.

Mozda je ova jesen kriva sto te se secam.Secam se da je to bila nasa prva jesen.Kisa je padala,samo sto sam ja bila klinka sa tajnama i velikim optimizmom u srcu.Kada bi me neko pitao kako se rodila nasa ljubav,ne bi znala sta da kazem.
Mozda su to oni iskreni skriveni pogledi koji se naslucuju...sedenje na klupi u skolkom dvoristu,kada si dolazio samo da me vidis,drzanje za ruku.I taj nas prvi nespretni poljubac.
Govorio si mi da sam nedoraslo deriste,i da me bas zbog toga volis.Ljubio si me u vrh nosa,vodio me na svoje probe gde si stalno imao neke svirke.I svirao samo za mene.Kako su to bile lepe godine...bezbrizne.Razmisljam dok ovo pisem i secam se.Nista nam nije bilo vazno.Imali smo po 18 godina.Ja sam tada imala ideju da studiram knjizevnost,i da pisem samo za tebe.A ti ti si odlucio da odes na vojnu akademiju.Molila sam te da odustanes od toga,jer si trebao da odes za Zagreb.Molila sam te,preklinjala...volela.Ne.Ti si odlucio.Otisao si.Moje te suze nisu mogle pokolebati.
A onda pojavio se on.Pokusala sam da te zaboravim.Zelela sam da se vise nicega ne secam sto nas je vezivalo.A onda sam shvatila da sam u zabludi.Jos uvek mi odzvanja tvoj glas i tvoje reci,tog dana kada si me pozvao.Znam da si sa drugim.
'Ljubavi,jedina sreca koju sam imao i u kojoj sam se nadao mi je pruzala ona devojka koja me je ispratila kada sam odlazio".
Ti vise nisi ti.Nastavi svoj zivot,a ja cu dalje sa tobom u svojim snovima.Znala sam dok si sve to izgovarao,mozda nisi mislio.Znala sam da me volis,ali da je ponos bio jaci.Bio si povredjen.Znala sam sve...a nista nisam pokusala.Povratka vise nije bilo.Svako je otisao na svoju stranu zivota.Ostale su samo uspomene i lepa secanja.

Postoje stvari u zivotu koje vreme moze da izleci,postoje stvari koje su neizlecive.
Vecito ostaju u nama...
Bol te probija,a neznas im mesto.Bol koja nije vidljiva okom,koja je skrivena i koja cuti.
Bol koja te opominje na nekoga...na nesto.Ceo zivot sam pisala i igrala se s ljubavlju.Ali ljubav nije pisanje,ljubav nije igra...ljubav je osecanje.
A onda,onda najgora stvar koja moze da ti se desi,jeste da umres u sebi.
Tragovi praznine,vazduh,prah...Sve razneseno.Nema osecanja,samo ogromna praznina.A to sve razneseno i tu prazninu...sada skupljas,kao prosjak mrvice po putu.
Zelim ljubav koja je vecna?Da li postoji vecno?Da li ja u ljubav uopste verujem?Sta je to ljubav?Nesto sto mastas...sanjas...
Nesto sto mozda ne postoji.U meni ponekada toliko gneva i besa.Da li je to ogledalo duse?
Otisao si...Vise se nikada nisi vratio.Bio si moja svetlost dana i toplina noci.
A cekala sam te...